ИМАО ЈЕ 6 ГОДИНА КАДА ГА ЈЕ ОТЕЛА ЖЕНА Пронађен после 73 године жив и здрав МИСТЕРИЈА ЈЕ РЕШЕНА

Луис Армандо Албино, који је као шестогодишњак мистериозно нестао, пронађен је 73 године касније – жив и здрав. За ово чудо заслужна је његова упорна сестричина, Алида Алекин, која је, вођена породичном причом и старим новинским чланцима, успела да расветли овај случај и врати давно изгубљеног члана породице.

Луисова отмица 21. фебруара 1951. године деловала је попут заплета из филмског трилера. Дечак је био у парку, играо се са старијим братом Роџером, када га је жена са марамом на глави преваром намамила обећањем о бомбонама. Након тога, мали Луис је одведен на источну обалу, где су га непознати људи одгајали као своје дете. Његова мајка никада није одустала од наде да је жив, иако је преминула 2005. године не дочекавши да сазна истину.

И док је Луис у Оукленду био предмет потраге у којој су учествовали и војници и Обалска стража, у Њујорку је живео сасвим нови живот. Постао је ватрогасац, служио у Маринцима, прошао кроз две туре у Вијетнаму, основао породицу, постао отац и деда – све док га ДНК тест из 2020. није поново повезао са његовим коренима.

Све захваљујући упорној сестричини

Алида Алекин, сестричина која није могла да заборави породичну мистерију, покренула је свој лов на истину кроз ДНК тестирање из забаве. Када је открила да има генетско подударање са човеком за којег није ни знала да је њен ујак, потрага је постала озбиљна. После година прикупљања трагова, Алида и њене ћерке су коначно, уз помоћ локалне полиције, ФБИ-а и Министарства правде, пронашле Луиса на источној обали.

Емотиван сусрет двојице браће, Луиса и Роџера, догодио се у јуну ове године. Роџер, који је сада има 83 године и боловао од рака, дочекао је тренутак за који није био сигуран да ће икада доћи.

"Загрлили су се тако јако, као да никада неће пустити један другог," присећа се Алида тренутка када су се браћа први пут видела након више од седам деценија.

Овај сусрет имао је горак тон, јер је Роџер преминуо у августу, свега месец дана касније. Али Алида је сигурна – отишао је спокојан, знајући да је његов брат пронађен.

"Умро је срећан, са осећајем мира. Затворили смо круг," каже Алида, пише Курир.

Ово ће заувек остати мистерија

Луис, који је био једно од петоро деце, није желео да се јавно оглашава, али делимично се сећа онога што се догодило. Нажалост, људи који су га одгајали никада му нису открили праву причу о његовој прошлости, и она ће вероватно заувек остати тајна, будући да су и они преминули.

Луисова мајка никада није престала да верује да је њен син жив. Годинама је одлазила у полицијску станицу, прво свакодневно, па недељно, месечно, и на крају једном годишње, у нади да ће чути добре вести. Чак и када су све наде изгледале изгубљене, у њеном срцу је живео осећај да ће се једног дана поновно срести са својим дететом.

Алида, сада у својим шездесетим, одувек је осећала породичну празнину. Њена бака је чувала новинске чланке о Луисовој отмици, а његова фотографија је увек висила у њиховом дому. "Одувек сам знала да имам ујака," каже Алида, "и знала сам да ћу га пронаћи."

Случај отмице је сада затворен, али ФБИ још увек води истрагу. За породицу Албино, међутим, ова прича има срећан завршетак – и то је оно што се рачуна.