(ФОТО) КАКО ПОРОДИЦА ГАРОВИЋ НЕГУЈЕ ТРАДИЦИЈУ И ОБИЧАЈЕ Поранили су и везали ме, а ја сам спремила поклончиће

Као што су родитељи прошле недеље везивали децу на Детињце, тако данас малишани везују своје мајке. Према старим обичајима деца поране и унапред припремљеним канапом, марамом или каишем вежу мајкама ноге или руке, а оне им се “одужују” поклонима. Ови обичаји се поштују и у дому Гаровића из села Башча код Рожаја. Тамара је поносна мајка седморо деце и на овај празник имала је доста најлепшег посла - да спреми поклоне за своје малишане.

- Они су поранили, везали ме, а ја сам им се одужила ситним поклончићима. Ми поштујемо традицију и обичаје, трудимо се и супруг и ја да све то пренесемо на нашу децу. Празнични дани су јако важни у нашем дому. Тада смо сви на окупу и то је наше највеће богаство, каже за РИНУ Тамара.

Додаје да се сви заједно радују Божићу, спремању празничне трпезе и бројним обичајима који су везани за те благе дане.

Тамарана деца су Јована (19) која је студенткиња Учитељског факултета у Никшићу, Вучета (15) је ученик Економске школе у Рожајама, затим Јован, Урош, Маргита, Ања и Андреј.

Они су понос својих родитеља, а ова породица може да послужи као прави пример у читавом региону. Слоге, љубави, посвећености и пожртвованости под њиховим кровом не недостаје.

- Заједнички обављамо све послове. Деца помажу онолико колико могу, али имају и они своје радне задатке. Старији причувају млађе и тако у круг, као и у свакој вишечланој породоци. Ја сам се удала млада, нисам завршила школу, али сада из ове перспективе заиста се не кајем. И на селу може пристојно да се живи од свог рада. Иако треба пуно труда и рада. Продајемо месо, сир, радимо напорно али смо задовољни, каже Тамара.

Ова млада хероина, претходних месеци постала је и прави хит на друштвеним мрежама, на Тик току и на инстаграму прати је на десетине хиљада људи, а њени снимци неретко су вирални. Ипак каже да је популарност није променила.

- Прија ми кад ме препознају на улици, пријају ми поруке подршке људи из читавог региона. Ипак, мој живот се није много променио у односу на раније. Обављам све послове у штали, на имању, око деце. Наше активности снимам и кад стигнем качим на мреже. Муж ме подржава, он ми је велики ветар у леђа. Али, он баш не воли да се снима, каже Тамара.

Како каже, никада свој живот у селу Башча не би мењала за живот у граду. У Подгорицу иде кад јој дозволе обавезе, да посети своју браћу и сестре који живе у главном граду Црне Горе. Ова вредна жена показује да уколико се нешто жели, може се проначи времена за све.