ЏОН ЛЕНОН ПИСАО ТИТУ! Маршал од члана "Битлса" добио писмо и НЕОБИЧАН ПОКЛОН
Осим као певач “Битлса” Џон Ленон био је познат и као политички активиста и борац за мир у свету. Управо овај други аспект његовог живота довео га је у везу са председником Југославије Јосипом Брозом Титом.
Легендарни певач Џон Ленон и његова супруга Јоко Оно крајем 1969. године спровели су у дело мировну кампању “Рат је завршен” (“The war is over”) која је за циљ имала мобилизацију јавности у циљу окончања сукоба широм света, а пре свега у Вијетнаму.
Јоко је била идејни аутор?
Са својим препознатљивим билбордима и чувеним конференцијама за штампу које су Ленон и Јоко држали из кревета, ова кампања постала је легендарна.
Ипак, нешто мало пре ње, у лето 1969. пар је извео још једну, данас мање познату акцију названу - “Acorns” (“Жирови”).
У склопу ње, Ленон и Јоко су писали на адресе 50 светских државника. Једно од тих писма било је упућено и председнику тадашње СФРЈ Јосипу Брозу Титу.
“Драги господине, у овом пакету шаљемо вам две живе скулптуре - два жира - у нади да ћете их посадити у својој башти и одгојити у два храста за мир у свету”, стоји у писму адресираном на Тита уз “с љубављу” и потписе Џона Ленона и Јоко Оно.
Верује се да је Јоко Оно била идејни аутор ове “концептуалне акције”. Није познато колико светских државника се одазвало позиву познатог пара, а донекле је мистерија и како је поступио Тито.
Шта је било са жировима?
Као и многи други поклони које је Тито добијао, жирови су, према протоколу, прво послати на лабораторијску анализу како би се утврдило да не представљају неку скривену опасност. Након што је установљено да заправо јесте реч о два обична жира донети су у резиденцију председника.
Југословенска амбасада у Лондону добила је допис да се захвали Ленону на симболичном поклону, а Тито је обавештен да је “извесни господин Ленон, члан у свету познатог ансамбла Битлси” послао два жира уз молбу да се они засаде као симбол мира и жеље да рат у свету престане.
Извесно је да је Тито видео писмо и жирове. Постоји документ са његовим потписом којим је одобрена садња. Нажалост, уколико они тада и јесу били засађени, данас нико са сигурношћу не може да каже који храстови су у питању нити да ли су преживели до данашњег дана.