ЕВО КО ЈЕ БИО ВАСА ПО КОМЕ ЈЕ ЧУВЕНА ТОРТА ДОБИЛА ИМЕ Смислила је ТАШТА ИЗ ПАРАЋИНА ценила је свога зета

Међу најпопуларнијима су специјалитети домаће кухиње, а на овим просторима, хвала гастро божанствима, имамо их напретек. На врху слатке листе је и горепоменути десерт.

Сочна вишеспратница, махом округлог облика, генерацијама је мамила воду на уста. Веровали или не, голица нам непца, машту и сва чула још од почетка прошлог века. Тако бар кажу кулинарске хронике. Васина торта заузимала је почасне позиције у старим свескама у које су наше баке и прабаке брижно уписивале рецепте са слатким малим тајнама, само њима знаним.

Управо су те тајне њиховим посластицама, спремљеним са пуно љубави, уливале посебан шмек који покушавамо да поновимо (мада нам углавном не полази за руком), и специфичан, омамљујући мирис који буди успомене на прошла времена. Слова су давно избледела, можда је на рецепт канула и понека кап уља, баш тамо где пише колико мускатног орашчића треба нарендати да би се постигао "онај" укус, али и даље чувамо те записе као породично благо непроцењиве вредности.

Негде међу тим страницама постоји и Васина торта. Свака права домаћица је у својој кулинарској Библији чувала рецепт за овај десерт. Кажу да води порекло из богатог Средњег Поморавља, прецизније из Параћина, где је живео извесни Васа Чокрљан. А како му је указана част да се торта назове по њему? Па, рецимо да је био пожртвовани супруг и да је за љубав био спреман да се отисне на далек пут.

Његова супруга Јелена била је крхког здравља. Када је остала у другом стању, доктор је упозорио породицу да би порођај могао да угрози и њен и дететов живот. Но, Васа није губио ни веру, ни наду. Тражио је за своју жену најбоље лекаре, и на крају их пронашао – у Бечу. Уз њихову помоћ Јелена не само да је на свет донела здраво дете, већ се и опоравила.

У знак захвалности, њена мајка осмислила је посластицу којој је дала Васино име. Ко каже да таште и зетови морају да се "подносе" као "рогови у врећи"? Тако је, бар ако је веровати овој верзији, Васина торта ушла у нашу гастрономску историју и свачију кухињу.

Славља у српским домовима, али и шире, нису могла да се замисле без ње. А био је изазов направити је... Два фила, бадеми, ораси, ванила, чоколада, и за крај – шлаг на торту! Васину торту.