ЕТНОЛОГ ОБЈАСНИО СТАРЕ СРПСКЕ ОБИЧАЈЕ Како добити мушко дете и зашто се беби ставља лук под јастук

Српски народ има богату културу и традицију, а у складу са тим, имамо и прегршт обичаја за све могуће прилике. Рођење детета један је од најсрећнијих тренутака у животу људи, па су управо за њега везани и бројни обичаји, које су људи поштовали у жељи да им наследници буду здрави и срећни.
Са етнологом и саветником у Етнографском музеју, Сашом Срећковићем, разговарали смо о различитим обичајима везаним за рођење детета, а најпре нам је објаснио зашто се стављао бели лук испод душека или јастука малишана.

"Позната су својства белог лука као моћне магијске заштите у традицији - против разних злих демона, вампира и слично. Међутим, та веровања су поткрепљена и практичним народним знањима и савременим истраживањима о његовој медицинској делотворности: добар је за несаницу, прочишћава дисајне путеве", појашњава Срећковић, а затим нам открива и зашто је некада био обичај да се деца први пут купају живим јајетом. 
"Јаје је симбол живота, снаге и здравља, тако да се веровало да ће купање новорођеног детета са живим јајетом бити посебно благотворно по њега".

Сигурно сте и ви чули да се некада – а тај обичај се понегде и даље поштује – у посету беби односно на бабине иде са округлом тортом, погачом, печеним пилетом са главом, као и да се избегава да се иде у време поста. Етнолог нам је појаснио и овај обичај.

"Када се иде на бабине (могу бити већ на три, пет или чешће на 40 дана од рођења детета) постоје разна веровања шта треба чинити. Између осталог, верује се да ће се округлом тортом детету омогућити лагодан живот (у супротном, опет по принципу имитативне магије, коцкаста торта значи да ће му живот бити 'на ћошак'). Погача је обавезна у свим обичајним приликама. Верује се да треба понети пиле с главом, јер, у супротном 'ићи ће кроз живот као без главе'. Често је присутно веровање да је жена у периоду трудноће и рађања 'нечиста' и 'опасна' по околину, па се избегавају бабине у време поста, средом и петком. Не иде се увече у посету, а мајка и беба су посебно изложене дејству злих сила када падне мрак. Због тога постоји веровање да беба треба око руке да носи црвени конац и слично".
 

Када прође овај први период и фаза новорођенчета, онда долази на ред проходавање, проговарање. И ту је наш народ имао неке обичаје, а ево и шта су радили ако дете неће да заспи или пуно плаче.

"Постоји обичај мешења посебног обредног хлеба 'поступонице' (у Војводини, на пример) када дете прохода; када дете неће да заспи и има сличних проблема постоје различите магијске радње: на пример, превести га преко слепчевог штапа како би се сан вратио (Крајина), трипут га око куће пронети у врећи од кострети (Метохија); дете се 'лечи' И басмама-бајалицама, од којих су настале и успаванке. Под дететово узглавље су се стављали нож црних корица, бели лук, босиљак… За многе проблеме који настају код деце сматрало се у традиционалној култури да га је неко 'урекао', зато су када дете много плаче бабе често 'бацале угљевље' да би испитале ко га је урекао, истеривале су тако и страх из детета и радиле разне магијске радње како би детету олакшале".

Мушко дете често је било жељено у многим породицама, а некада су људи прибегавали различитим обичајима, мислећи да на тај начин могу да утичу на то добију мушког наследника.

"Остао је до данас обичај на свадбама када млада подиже високо накоњче и три пута га окреће у круг (то је најмлађе дете из младожењине породице) како би (по принципу имитативне магије) и сама родила здраво и велико дете. Што се тиче осталих веровања, понегде се сматрало да будућа мајка треба да спава на десној (мушкој) страни како би родила мушко дете, затим да би у истом циљу требало да једе кору хлеба (а не његову средину). Затим се негде верује да би супружници током полног акта требало да 'stežu зубе', да воде љубав само непарним данима... Код Црногораца понегде се верује да би мушкарац требало да се у току полног акта барем једном окрене према Ловћену, како би добио сина", објаснио је на крају етнолог Срећковић.

 Yumama.mondo/Наташа Златковић