ETNOLOG OBJASNIO STARE SRPSKE OBIČAJE Kako dobiti muško dete i zašto se bebi stavlja luk pod jastuk

Srpski narod ima bogatu kulturu i tradiciju, a u skladu sa tim, imamo i pregršt običaja za sve moguće prilike. Rođenje deteta jedan je od najsrećnijih trenutaka u životu ljudi, pa su upravo za njega vezani i brojni običaji, koje su ljudi poštovali u želji da im naslednici budu zdravi i srećni.
Sa etnologom i savetnikom u Etnografskom muzeju, Sašom Srećkovićem, razgovarali smo o različitim običajima vezanim za rođenje deteta, a najpre nam je objasnio zašto se stavljao beli luk ispod dušeka ili jastuka mališana.

"Poznata su svojstva belog luka kao moćne magijske zaštite u tradiciji - protiv raznih zlih demona, vampira i slično. Međutim, ta verovanja su potkrepljena i praktičnim narodnim znanjima i savremenim istraživanjima o njegovoj medicinskoj delotvornosti: dobar je za nesanicu, pročišćava disajne puteve", pojašnjava Srećković, a zatim nam otkriva i zašto je nekada bio običaj da se deca prvi put kupaju živim jajetom. 
"Jaje je simbol života, snage i zdravlja, tako da se verovalo da će kupanje novorođenog deteta sa živim jajetom biti posebno blagotvorno po njega".

Sigurno ste i vi čuli da se nekada – a taj običaj se ponegde i dalje poštuje – u posetu bebi odnosno na babine ide sa okruglom tortom, pogačom, pečenim piletom sa glavom, kao i da se izbegava da se ide u vreme posta. Etnolog nam je pojasnio i ovaj običaj.

"Kada se ide na babine (mogu biti već na tri, pet ili češće na 40 dana od rođenja deteta) postoje razna verovanja šta treba činiti. Između ostalog, veruje se da će se okruglom tortom detetu omogućiti lagodan život (u suprotnom, opet po principu imitativne magije, kockasta torta znači da će mu život biti 'na ćošak'). Pogača je obavezna u svim običajnim prilikama. Veruje se da treba poneti pile s glavom, jer, u suprotnom 'ići će kroz život kao bez glave'. Često je prisutno verovanje da je žena u periodu trudnoće i rađanja 'nečista' i 'opasna' po okolinu, pa se izbegavaju babine u vreme posta, sredom i petkom. Ne ide se uveče u posetu, a majka i beba su posebno izložene dejstvu zlih sila kada padne mrak. Zbog toga postoji verovanje da beba treba oko ruke da nosi crveni konac i slično".
 

Kada prođe ovaj prvi period i faza novorođenčeta, onda dolazi na red prohodavanje, progovaranje. I tu je naš narod imao neke običaje, a evo i šta su radili ako dete neće da zaspi ili puno plače.

"Postoji običaj mešenja posebnog obrednog hleba 'postuponice' (u Vojvodini, na primer) kada dete prohoda; kada dete neće da zaspi i ima sličnih problema postoje različite magijske radnje: na primer, prevesti ga preko slepčevog štapa kako bi se san vratio (Krajina), triput ga oko kuće proneti u vreći od kostreti (Metohija); dete se 'leči' I basmama-bajalicama, od kojih su nastale i uspavanke. Pod detetovo uzglavlje su se stavljali nož crnih korica, beli luk, bosiljak… Za mnoge probleme koji nastaju kod dece smatralo se u tradicionalnoj kulturi da ga je neko 'urekao', zato su kada dete mnogo plače babe često 'bacale ugljevlje' da bi ispitale ko ga je urekao, isterivale su tako i strah iz deteta i radile razne magijske radnje kako bi detetu olakšale".

Muško dete često je bilo željeno u mnogim porodicama, a nekada su ljudi pribegavali različitim običajima, misleći da na taj način mogu da utiču na to dobiju muškog naslednika.

"Ostao je do danas običaj na svadbama kada mlada podiže visoko nakonjče i tri puta ga okreće u krug (to je najmlađe dete iz mladoženjine porodice) kako bi (po principu imitativne magije) i sama rodila zdravo i veliko dete. Što se tiče ostalih verovanja, ponegde se smatralo da buduća majka treba da spava na desnoj (muškoj) strani kako bi rodila muško dete, zatim da bi u istom cilju trebalo da jede koru hleba (a ne njegovu sredinu). Zatim se negde veruje da bi supružnici tokom polnog akta trebalo da 'stežu zube', da vode ljubav samo neparnim danima... Kod Crnogoraca ponegde se veruje da bi muškarac trebalo da se u toku polnog akta barem jednom okrene prema Lovćenu, kako bi dobio sina", objasnio je na kraju etnolog Srećković.

 Yumama.mondo/Nataša Zlatković