ЕДУКАЦИЈА И САМОСВЕСТ СУ СПАС ЧОВЕКУ МОДЕРНОГ ДОБА Психолошкиња Ања Сивч о менталном здрављу у времену друштвених мрежа

У време када су друштвене мреже постале главни канал за комуникацију и представљање себе, њихови скривени ефекти на ментално здравље постају све видљивији. У интервјуу за наш лист психолошкиња Ања Сивч открива на које начине друштвене мреже манипулишу пажњом, стварају осећај несавршености и доводе до менталних изазова, али и како се, кроз критичко размишљање, човек од тих утицаја може заштитити.

Постоје ли одређене демографске групе које су посебно подложне менталним проблемима изазваним друштвеним мрежама?
 

- Већина психолога ће рећи да су тинејџери и млади рањива група, јер су још у фази формирања идентитета и рањиви су на осећај социјалне искључености, али искуство ми говори да није тако. Става сам да у ери алгоритма, који нас познаје боље од нас самих, и ери експлоатације наше несвесности, не постоји демографска група која није подложна менталним проблемима изазваним друштвеним мрежама. Задатак друштвених мрежа јесте да нас што дуже задржи на платформи, продајући јефтино нашу пажњу, која би нама самима требало да буде најскупља валута, јер се данас поприлично „брзо” живи. Алгоритам, анализирајући огромну количину података о нашем понашању, емоцијама, интересовањима, потребама и жељама, предвиђа све то и без наше свести, брже него што ми препознајемо. Алгоритам немилосрдно поставља питање, ако све демографске групе подједнако добро читам, зашто би било ко био ускраћен експлоатације његове несвести и пажње? Психолог вам одговара, имали ви 14, или 114 година, критичко мишљење, самоконтрола, свесност и познавање себе ће вас спасити у случају манипулације.

На који начин поређење са другим корисницима на мрежама утиче на ментално здравље?
 

- Друштвене мреже често шаљу поруку коју ми чујемо као императив о савршености, а то је: „Буди савршен/а. Види какав је овај или ова. Никад није довољно добро, могао/ла си још и ово да научиш, купиш, пробаш, обучеш, обиђеш” и слично, те тако никада није довољно. Затим, сами они, који конзумирају тај садржај,  постају креатори истог. Ми качимо на друштвене мреже оно што бисмо волели да други мисле о нама. Ко још качи слике када му је лоше, када има тежак дан, када плаче или се посвађа са блиском особом? Живот нису слике на друштвеним мрежама, далеко је од тога. Проткан је и неуспехом, тугом, плачем, болом, и важно је да знате да је то све нормалан и да је све то саставни део њега. Реалност је нешто између тога да имамо и успоне и падове.

У којим ситуацијама друштвене мреже могу бити коришћене као алат за подршку менталном здрављу и на који начин је то могуће чинити?
 

- Отпратите све што чини да се осећате лоше, као мање вредни, мање океј па макар то били и налози психолога, фитнес тренера, певача или мотивационих говорника.  У пракси се често сусрећем са тиме да људи садржај о подизању свести о менталном здрављу чују као: „Буди најбоља верзија себе, што значи да никада ниси довољно добар/а”. Пошто и „здрав” и користан садржај може бити тумачен на самодеструктиван начин, превише конзумиран до императива да морамо стално и увек да радимо на себи, да морамо бити „савршено здрави”, друштвене мреже могу бити коришћене као алат за подршку менталном здрављу само кроз свесност појединца. Читајте оно што вам прија, и причајте о томе са својих личних налога на којима се представљате именом и презименом. Садржај о подизању свести о менталном здрављу није замена за психотерапију. Једна сеанса са психотерапеутом и људском душом може значити више од стотина сати опште-корисног, генерализованог садржаја о менталном здрављу.

Шта представља „Страх од пропуштања” (Fear of missing out) и како он утиче на ментално здравље људи? 
 

- Укратко, страх од пропуштања или ФОМО на друштвеним мрежама је понашајно, када их често проверавамо из страха од тога да не пропустимо неку информацију. Када су обавештења друштвених мрежа прва ствар на коју помислимо и погледамо када се пробудимо. ФОМО може постојати и за изласке, кафе, путовања и слично. Преплављујуће је за анксиозну особу са слабим границама, доводећи је константно у питање: „Да ли сам добро изабрао/ла?” Желимо све и зато имамо осећај да увек нешто пропуштамо. Цена тог страха је напуштање себе овде и сада, својих аутентичних потреба и мисли.

На који начин родитељи могу ефикасно подучавати своју децу како да се правилно односе према друштвеним мрежама?
 

- То могу чинити сопственим примером и едукацијом. Још је познати психолог Алберт Бандура, пре 60 година, причао о учењу по моделу, и рекао да људи не уче само кроз сопствено искуство него и посматрајући последице кроз које други пролазе понашајући се на одређени начин. Шта све мислите да дете закључује када му са цигаром у руци говоримо о штетности пушења? Дакле, увремењеном и усаглашеном причом оба родитеља са дететом о томе шта је океј а шта није, и зашто. То „зашто” нам је важно како би то детету имало смисла и шта добија таквим понашањем. Важно је да наше дете има поверења у нас, али је исто тако важно да знамо да смо ми одговорни за њих и њихово понашање.  Усаглашено значи да се оба родитеља, без одступања, слажу о моделу на који васпитавају и колико времена дете може бити на телефону.

Како феномен „инфлуенсера” утиче на перцепцију успеха и среће код младих?
 

- Замислите то овако и закључите сами, постоји јавно ја, што је излог, приватно ја, што је бутик и интимно ја, које је познато само нама и које представља магацин. На друштвеним мрежама, ми упоређујемо наш магацин са туђим излогом. Храна инфлуенсера делује толико укусно, да имате утисак да само ви једете грашак, пасуљ, павлаку и бели лук. Нико не пије воду, јер сви пију вина, и то само у винаријама. Сви су толико успешни, да имате осећај као да сте бескућник. Деца су толико сређена и збринута, да се осећате као лош родитељ. Бракови су толико савршени, да ваш партнер делује више као насумично одабран из индијске сапунице. Питате се: „Зашто ми мајка није савршена као Инстаграм а отац успешан као LinkedIn, и зашто нисам рођен/а у уређеној држави Фејсбук?”  У реду је да имате свој концепт успеха и своје изворе среће, који се ни мало не поклапају са општеприхваћеном верзијом истих.

Како активна употреба социјалних мрежа може појачати осећање усамљености и изолације код младих?
 

- То се дешава кроз одсуство реалних веза, јер сви ми, колико год година имали, имамо потребу за блискошћу. Мреже лажирају задовољење те потребе, али права потреба за контактом и особом није задовољена. И парадоксално, кроз све те профиле који нас прате, популарност, свиђања, лајкове и одобравања нас од стране других, расте осећај усамљености, јер дубоко у себи знамо да су одобравања на рачун замишљене личности која ми нисмо, јер је изрежирана за друштвене мреже. Тако расте изолација од себе, а у исто време, повезаност са другима је плитка и неискрена! Млади су посебно рањиви на осећај искључености, али сведочимо, нажалост, времену у ком се многи осећају усамљено. Пензионери, млади, маргинализовани, самохрани, тужни, са менталним поремећајима, разведени, напуштени и многи други. Усамљеност постоји, чак и када смо међу људима. Бринимо једни о другима, у стварном свету. Питајте људе како су, али заиста, и видећете како маске падају и како расте осећај блискости.

Које мере можемо предузети да подигнемо свест о менталном здрављу у контексту друштвених мрежа и образујемо људе о потенцијалним ризицима?
 

- Тако што знамо да ментално здравље није на друштвеним мрежама, него свуда осим на њима. Тако што знамо да користан садржај није замена за психотерапију и разговор са блиским људима, разумевање, неосуђивање, емоционалну подршку и блискост. Едукација и самосвест су спас човеку модерног доба.

Ивана Јапунџа