EDUKACIJA I SAMOSVEST SU SPAS ČOVEKU MODERNOG DOBA Psihološkinja Anja Sivč o mentalnom zdravlju u vremenu društvenih mreža

U vreme kada su društvene mreže postale glavni kanal za komunikaciju i predstavljanje sebe, njihovi skriveni efekti na mentalno zdravlje postaju sve vidljiviji. U intervjuu za naš list psihološkinja Anja Sivč otkriva na koje načine društvene mreže manipulišu pažnjom, stvaraju osećaj nesavršenosti i dovode do mentalnih izazova, ali i kako se, kroz kritičko razmišljanje, čovek od tih uticaja može zaštititi.

Postoje li određene demografske grupe koje su posebno podložne mentalnim problemima izazvanim društvenim mrežama?
 

- Većina psihologa će reći da su tinejdžeri i mladi ranjiva grupa, jer su još u fazi formiranja identiteta i ranjivi su na osećaj socijalne isključenosti, ali iskustvo mi govori da nije tako. Stava sam da u eri algoritma, koji nas poznaje bolje od nas samih, i eri eksploatacije naše nesvesnosti, ne postoji demografska grupa koja nije podložna mentalnim problemima izazvanim društvenim mrežama. Zadatak društvenih mreža jeste da nas što duže zadrži na platformi, prodajući jeftino našu pažnju, koja bi nama samima trebalo da bude najskuplja valuta, jer se danas poprilično „brzo” živi. Algoritam, analizirajući ogromnu količinu podataka o našem ponašanju, emocijama, interesovanjima, potrebama i željama, predviđa sve to i bez naše svesti, brže nego što mi prepoznajemo. Algoritam nemilosrdno postavlja pitanje, ako sve demografske grupe podjednako dobro čitam, zašto bi bilo ko bio uskraćen eksploatacije njegove nesvesti i pažnje? Psiholog vam odgovara, imali vi 14, ili 114 godina, kritičko mišljenje, samokontrola, svesnost i poznavanje sebe će vas spasiti u slučaju manipulacije.

Na koji način poređenje sa drugim korisnicima na mrežama utiče na mentalno zdravlje?
 

- Društvene mreže često šalju poruku koju mi čujemo kao imperativ o savršenosti, a to je: „Budi savršen/a. Vidi kakav je ovaj ili ova. Nikad nije dovoljno dobro, mogao/la si još i ovo da naučiš, kupiš, probaš, obučeš, obiđeš” i slično, te tako nikada nije dovoljno. Zatim, sami oni, koji konzumiraju taj sadržaj,  postaju kreatori istog. Mi kačimo na društvene mreže ono što bismo voleli da drugi misle o nama. Ko još kači slike kada mu je loše, kada ima težak dan, kada plače ili se posvađa sa bliskom osobom? Život nisu slike na društvenim mrežama, daleko je od toga. Protkan je i neuspehom, tugom, plačem, bolom, i važno je da znate da je to sve normalan i da je sve to sastavni deo njega. Realnost je nešto između toga da imamo i uspone i padove.

U kojim situacijama društvene mreže mogu biti korišćene kao alat za podršku mentalnom zdravlju i na koji način je to moguće činiti?
 

- Otpratite sve što čini da se osećate loše, kao manje vredni, manje okej pa makar to bili i nalozi psihologa, fitnes trenera, pevača ili motivacionih govornika.  U praksi se često susrećem sa time da ljudi sadržaj o podizanju svesti o mentalnom zdravlju čuju kao: „Budi najbolja verzija sebe, što znači da nikada nisi dovoljno dobar/a”. Pošto i „zdrav” i koristan sadržaj može biti tumačen na samodestruktivan način, previše konzumiran do imperativa da moramo stalno i uvek da radimo na sebi, da moramo biti „savršeno zdravi”, društvene mreže mogu biti korišćene kao alat za podršku mentalnom zdravlju samo kroz svesnost pojedinca. Čitajte ono što vam prija, i pričajte o tome sa svojih ličnih naloga na kojima se predstavljate imenom i prezimenom. Sadržaj o podizanju svesti o mentalnom zdravlju nije zamena za psihoterapiju. Jedna seansa sa psihoterapeutom i ljudskom dušom može značiti više od stotina sati opšte-korisnog, generalizovanog sadržaja o mentalnom zdravlju.

Šta predstavlja „Strah od propuštanja” (Fear of missing out) i kako on utiče na mentalno zdravlje ljudi? 
 

- Ukratko, strah od propuštanja ili FOMO na društvenim mrežama je ponašajno, kada ih često proveravamo iz straha od toga da ne propustimo neku informaciju. Kada su obaveštenja društvenih mreža prva stvar na koju pomislimo i pogledamo kada se probudimo. FOMO može postojati i za izlaske, kafe, putovanja i slično. Preplavljujuće je za anksioznu osobu sa slabim granicama, dovodeći je konstantno u pitanje: „Da li sam dobro izabrao/la?” Želimo sve i zato imamo osećaj da uvek nešto propuštamo. Cena tog straha je napuštanje sebe ovde i sada, svojih autentičnih potreba i misli.

Na koji način roditelji mogu efikasno podučavati svoju decu kako da se pravilno odnose prema društvenim mrežama?
 

- To mogu činiti sopstvenim primerom i edukacijom. Još je poznati psiholog Albert Bandura, pre 60 godina, pričao o učenju po modelu, i rekao da ljudi ne uče samo kroz sopstveno iskustvo nego i posmatrajući posledice kroz koje drugi prolaze ponašajući se na određeni način. Šta sve mislite da dete zaključuje kada mu sa cigarom u ruci govorimo o štetnosti pušenja? Dakle, uvremenjenom i usaglašenom pričom oba roditelja sa detetom o tome šta je okej a šta nije, i zašto. To „zašto” nam je važno kako bi to detetu imalo smisla i šta dobija takvim ponašanjem. Važno je da naše dete ima poverenja u nas, ali je isto tako važno da znamo da smo mi odgovorni za njih i njihovo ponašanje.  Usaglašeno znači da se oba roditelja, bez odstupanja, slažu o modelu na koji vaspitavaju i koliko vremena dete može biti na telefonu.

Kako fenomen „influensera” utiče na percepciju uspeha i sreće kod mladih?
 

- Zamislite to ovako i zaključite sami, postoji javno ja, što je izlog, privatno ja, što je butik i intimno ja, koje je poznato samo nama i koje predstavlja magacin. Na društvenim mrežama, mi upoređujemo naš magacin sa tuđim izlogom. Hrana influensera deluje toliko ukusno, da imate utisak da samo vi jedete grašak, pasulj, pavlaku i beli luk. Niko ne pije vodu, jer svi piju vina, i to samo u vinarijama. Svi su toliko uspešni, da imate osećaj kao da ste beskućnik. Deca su toliko sređena i zbrinuta, da se osećate kao loš roditelj. Brakovi su toliko savršeni, da vaš partner deluje više kao nasumično odabran iz indijske sapunice. Pitate se: „Zašto mi majka nije savršena kao Instagram a otac uspešan kao LinkedIn, i zašto nisam rođen/a u uređenoj državi Fejsbuk?”  U redu je da imate svoj koncept uspeha i svoje izvore sreće, koji se ni malo ne poklapaju sa opšteprihvaćenom verzijom istih.

Kako aktivna upotreba socijalnih mreža može pojačati osećanje usamljenosti i izolacije kod mladih?
 

- To se dešava kroz odsustvo realnih veza, jer svi mi, koliko god godina imali, imamo potrebu za bliskošću. Mreže lažiraju zadovoljenje te potrebe, ali prava potreba za kontaktom i osobom nije zadovoljena. I paradoksalno, kroz sve te profile koji nas prate, popularnost, sviđanja, lajkove i odobravanja nas od strane drugih, raste osećaj usamljenosti, jer duboko u sebi znamo da su odobravanja na račun zamišljene ličnosti koja mi nismo, jer je izrežirana za društvene mreže. Tako raste izolacija od sebe, a u isto vreme, povezanost sa drugima je plitka i neiskrena! Mladi su posebno ranjivi na osećaj isključenosti, ali svedočimo, nažalost, vremenu u kom se mnogi osećaju usamljeno. Penzioneri, mladi, marginalizovani, samohrani, tužni, sa mentalnim poremećajima, razvedeni, napušteni i mnogi drugi. Usamljenost postoji, čak i kada smo među ljudima. Brinimo jedni o drugima, u stvarnom svetu. Pitajte ljude kako su, ali zaista, i videćete kako maske padaju i kako raste osećaj bliskosti.

Koje mere možemo preduzeti da podignemo svest o mentalnom zdravlju u kontekstu društvenih mreža i obrazujemo ljude o potencijalnim rizicima?
 

- Tako što znamo da mentalno zdravlje nije na društvenim mrežama, nego svuda osim na njima. Tako što znamo da koristan sadržaj nije zamena za psihoterapiju i razgovor sa bliskim ljudima, razumevanje, neosuđivanje, emocionalnu podršku i bliskost. Edukacija i samosvest su spas čoveku modernog doba.

Ivana Japundža