Мирослав Фаркаш: Жеља ми је била да донесем Косово у Нови Сад
„Немањићи - од Студенице до Призрена“ најновије филмско остварење новинара Мирослава Фаркаша премијерно које ће бити емитовано у недељу, 13. маја од 16.30 сати на Новосадској ТВ, тек што се на државној телевизији завршио играни серијал о тој српској владарској лози, доноси причу о њима из другачијег угла са израженим личним печатом.
Управо та серија на РТС-у била је повод да се неко попут Фаркаша, који се бави истраживачким новинарством, а при том је велики заљубљеник у Косово, ако се тако може рећи, позабави истом темом.
„Четврти пут сам Косово посетио недавно у оквиру редовног туристичког арнажмана који једино Магелан као агенција има, и будући да је он обухватио и два манастира која нисам до сада видео, с поносом могу рећи да сам обишао све косовске светиње“, каже Миросалв Фаркаш. „Јавила се у мени идеја да дам своје виђење ове актуелне теме, али се нисам базирао на историјским чињеницама и личностима него на културно-историјским споменицима. Прича креће од Студенице као прве велике задужбине Стефана Немање и завршава се последњом задужбином Немањића, а то је манастир Свети Архангели код Призрена,чији ктитор је цар Душан. Фокусирао сам се на саме знаменитости, њихове уметничке и културне вредности и ктиторе. Доста тога има и личног у овом филму. Сви који су ишли на Косово на емотивна начин га доживљавају јер је тамо не може тако лако да се оде и хтели ми то или не, то јесте срце Србије, и духовно и историјско.“
Тврдећи да су на Косову и Метохији најлепши манастири, Фаркаш истиче, да кад би их требало рангирати по лепоти, убедљиво прво место припало би Високим Дечанима.
Каже да ко није видео Дечане, тај није видео шта је лепота у архитектонском погледу, а људи који су верници, дубину духовности која се осети у њима.
„Дечани су духовна нуклеарна електрана, око које је обавијена бодљикава жица с Кфоровцима“, објашњава Фаркаш надрелану слику онима који то нису до сада видели.
„То одаје неку силу и моћ. Дечани су непроцењиви и нису без разлога на листи светске културне баштине УНЕСКО-а. Тај спој је нешто што нигде нисам видео ни доживео. За мене једна од најупечатљивијих сцена јесте она када италијански војници који су врло привржени Дечанима и братству, присуствују литургијама, а то су чинили редовно, док им пушке стоје уредно поређане ипсред врата. Колико сам чуо од монаха, они више нису у служби КФОР-а око Дечана, сада су то Словенци, али долазе често у манастир.“
Осим Дечана, најјачи утисак, како каже, на њега оставио је царски град Призрен. Био је то град на путу за Дубровник, који су походили трговци и у њему стварали највећи уметници.
„Призрен напросто одише господштином“,каже Фаркаш.
„То је град у ком су културно - историјски споменици настајали у српско време и у том смислу поседује право богатство, које чине Црква Богородице Љевишке, монуменатала Саборна црква, богословија... То је рај за српске туристе.“
Фаркашу ово није прво дело посвећено и инспирисано Косовом. Дебитовао је пре овог документарца серијалом под називом „Дванаест кратких зимских прича са Косова“, а у плану му је да настави да осликава из различитих углова то срце Србије, како га зове.
„Моја мисија је да, пре свега, донесем Косово у Нови Сад и Војводину“, каже Фаркаш.
„Велики број људи, у првом реду мојих пријатеља, није имао прилику да оде на Косово. Постоје и они који су велики верици који жале за тим светињама, а не могу да их виде. На неки начин преуезео сам на себе задатак да, када неко не може да оде на Косово, ја Косово донесем овамо. То сам успео преко својих филмова, утисака и доживљаја. Надам се да ћу и овим филмом да осветлим неке видике и верницима и онима који то нису.“
Зорица Милосављевић