СЕРИЈА О ЖИВОТУ АЦЕ ЛУКАСА СТИЖЕ НА ТВ: „Кафана на Балкану” отвара врата ТАЈНИ ПОПУЛАРНОСТИ, ево када је премијера и на ком каналу
Прича о животу фолк певача Александра Вуксановића, познатог као Аца Лукас, након што је кроз филмове „Покидан” и „Стравично” имала свој биоскопски живот, у проширеној радњи стиже пред гледаоце Суперстар ТВ у среду, 22. јануара и то као серија „Кафана на Балкану”, која ће се емитовати на том каналу радним данима од 21 час.
Иако је серија инспирисана животом Аце Лукаса, главни јунак ове приче зове се Пеђа Ковач, којег затичемо у тренутку када га сплет животних околности доводи у ситуацију да нема избор за егзистенцију. Живећи код родитеља са својих 30 година и свирајући клавијатуру у локалном рок бенду, Пеђа добија животну прилику да напусти стари начин живота и окрене нов лист. Његов талент препознаје Вања, музички продуцент, који ће од Пеђе Ковача направити најпопуларнију звезду региона, али која са собом носи моралне и личне последице. У вртоглавом расту његове популарности и каријере Пеђа се бори са сопственим идентитетом, својим сновима које је имао и реалношћу која му нуди живот који његова стара личност више не може да испрати.
Лик Пеђе Ковача тумачи Младен Совиљ, а поред њега у серији играју и Иван Ђорђевић Џуди, Милица Јаневски, Андрија Кузмановић, Јово Максић, Милутин Мима Караџић, Марија Пикић, Стефан Бундало, Милош Петровић Тројпец, Бранка Катић и други. Режију потписује Сузана Пурковић, која за „Дневников” ТВ магазин открива да серија има 12 епизода, те да ће у њој бити ликова који у филму нису нашли свој простор, али и оних који су се појавили, али нису имали довољно пажње колико то може да се обухвати серијом.
– Треба напоменути да је свака епизода засебна, другачија, бави се другим проблемима, ликовима, иако постоји централна нит која прати развој главног лика Пeђе Ковача. Будући да је стил којим сам се водила интимнији, то подразумева да ће и даље све бити испричано кроз главни лик, да не постоје паралелне сцене него се серија искључиво бави праћењем главног лика, а сви други су само ликови који се појаве у његовом животу, неки остају дуже, а неки једноставно само прођу остављајући одређене последице – каже Сузана Пурковић и додаје да је тиме хтела да скрене пажњу више на унутрашњи свет Пеђе Ковача, него на његову околину. – Унутрашњи свет ми је инспиративнији и богатији, поготово када се бавим темом, не само талента, већ и развојем различитих зависности код човека. Постоји једно свеопште неразумевање друштва и осуда ових, назовимо појава, зависности. Људи су склони да осуде оно што не разумеју, јер не поседују довољно искуства или свести. Исто су склони да мисле да уколико не осуде онда то значи да подржавају. Увек заборављају да је разумевање основна ствар прихватања живота и неопирања истом, а ја сам управо тиме хтела да се бавим у серији. Да из свог угла покажем разумевање ових појава, стања и мотивације у којем се нашао главни лик Пеђа.
Редитељка наглашава да је од старта знала да не жели да прави колаж од живота Аце Лукаса јер је то, по њеном мишљењу, немогуће урадити, будући да би та серија онда могла да има макар 12 сезона како би се сви његови елементи документовали.
– Нисам хтела ни да се бавим документовањем живота јер то може бити и незахвално када се ради биографски филм о човеку који је жив. У том смислу, моја одговорност је била велика да испуним и своје жеље, али да не изневерим ни његова очекивање јер није једноставно да направите серију о човеку који ће тај исти пројекат седети и гледати. Зато ми је најважније у свему било да одвојим фикцију од реалности. Да од реалности узмем само оно што ће послужити фикцији тј. играној структури и зато је ово дело само мотивисано животом Аце Лукаса – објашњава Сузана Пурковић и додаје да нису желели да копирају личност Аце Лукаса, како физички тако ни на психичко-менталном нивоу. – Да, постоје сличности, али такве сличности постоје са многим људима који нису Аца Лукас. Циљ је био да се бавим искључиво унутрашњим светом главног лика. Естрада и популарност су овде у потпуности у другом плану и често више личе на реквизиту него на тему.
Лик између реалности и маште
Главна водиља редитељке била је, како наглашава, да се у серији бави озбиљним темама као што су таленат, животне околности, избор и ризик, болести зависности и односи који у свему томе бивају изложени и стављени на тест.
– Једно од најлепших уједно и најтежих али самим тим и најинспиративнијих тренутака у току самог рада је био развој читавог пројекта са главним ликом којег тумачи Младен Совиљ. Били смо изложени неким стварима са којима смо се први пут сусрели и које смо решавали на начин на који смо тада хтели. Не кажем да данас не бисмо радили другачије, напротив, сигурно да бисмо радили другачије познавајући наше критичке па и перфекционистичке карактере, али тај пут стварања лика и приче из унутрашњег света Пеђе Ковача је попут стварања Франкенштајна - лика између реалности и маште, са деловима моје персоне и са деловима Младенове личности како бисмо што више живота дали самом лику – закључује Сузана Пурковић. – Прелепа је могућност креирања у свим продукционим условима које смо добили и са слободом и поверењем који су нам продуцент Саша Мирковић и Аца Лукас дали. Мислим да сам у овом пројекту добила више него што сам очекивала и да дарове стварања овог дела још увек убирам, а притом не мислим на критике, прихваћеност, похвале и слично, већ мислим искључиво на сазревање и један развојни пут који је споља невидљив.
Редитељка нам даље открива да серија садржи све елементе виђене у оба филма, али да се, за разлику од њих, бави причом на шири начин. У серији је, како каже, унутрашњи свет Пеђе Ковача приказан на интимнијем и дубљем нивоу.
– Ово је запис човека који пред животним изазовима бива доведен у избор и одабир за који сам мора да сноси последице. Не постоји нико ко ће га спасити од самог себе, не постоји животна интервенција за здравље личности на свим нивоима уколико не покажемо сами спремност и одлучност за то – прича Сузана Пурковић. – Ово је уједно и опомена да уколико не држимо конце у својим рукама и уколико не умемо да управљамо собом, уколико не сазримо као индивидуе, живот уме да буде немилосрдан према нама и да уместо да ми будемо креатори нашег пута бивамо препуштени туђим креацијама а ми постајемо средство. У оквирима живота где смо средство, наш простор за маневар у сопственом животу је веома сужен и једино чиме располажемо је таленат. А таленат је само део наше личности и то Богом дан, а све друго је на нама. Ово је прича о томе да колико год сјај, популарност и успех делују привлачно они никада нису, нити ће бити, основна храна која је потребна човеку. Живот се не може срећно живети уколико поред масовне прихваћености и популарности не носи унутрашњи смисао, зрелост и одговорност првенствено према себи а онда и према својим ближњима.
Прича инспирисана животом Аце Лукаса део је трилогије, па ће након претходна два филма Сузана радити и на трећем, који, како нам открива, неће личити на „Покидан” и „Стравично”.
В. Бијелић
