СЕРГЕЈ ЋЕТКОВИЋ након 25 година каријере: На почетку сам био НАИВАН, али сам ОДОЛЕО ЗАМКАМА популарности и ЕСТРАДЕ

„Нек те љубав дочека”, „Зар је крај“, „Погледи у тами“, „Два минута“, „Мој свијет“, „Пола мога свијета“, „Знај да моја си“, само су неке од песама, које ће овај вечити романтик извести пред Новосађанима, а док се припрема за овај наступ под ведрим небом у интервјуу за наш лист открива шта они који купе улазнице за концерт могу да очекују овога пута од њега.

– Морам да се похвалим да смо имали два феноменална концерта у Српском народном позоришту у априлу и да сам срећан што ћу се поново вратити у Нови Сад. Волим новосадску публику и обећавам добру свирку и пуно романтике – истиче Сергеј Ћетковић на почетку разговора за „Дневников” ТВ магазин.

Да ли је певање искрених и најљубавнијих текстова, у времену у ком су све популарнији они агресивни и ласцивни, постало „борба с ветрењачама”?

– Мислим да није, иако кажу да свако време своје бреме носи. На нама је да радимо оно што најбоље знамо, без компромиса и кокетирања са онима који можда воле мало другачији звук. Истина је да живимо у времену шунда и неукуса, без цензуре и много пута коментаришемо да смо ми имали част и привилегију да одрастамо уз пуно квалитетнију музику, која се и дан-данас слуша са истом пажњом и жаром.

Како вам се допада то што је данас музика, не само код нас већ у целом свету, много више од песме и мислите ли да музичар, у овом тренутку, мора да понуди „нешто више” да би био успешан и опстао на сцени?

– Мислим да је квалитет и истрајност, став и однос према музици јако битан и да ће публика лако препознати оне који то чине с љубављу, искрено и без калкулације. Оно некад, када сам ја почињао градити своју каријеру је просто неупоредиво са могућностима које се пружају данас. На пример, за рад на промоцији једне песме и видео спота било је потребно потрошити од три до шест месеци, док данас, реално, све можеш урадити путем друштвених мрежа и интернета за свега 10-ак дана. Брзина информација и интернет је учинио да је све одмах ту, пред вама за неколико секунди и да нове генерације немају стрпљења, већ се све жели сада и одмах.

Будући да је познато да и сами пишете своје песме, која вас је то нумера до сада одвела најдубље, у емотивном смислу, у давању себе и своје душе речима и публици?

– У последњих неколико година десиле су неке јако лепе песме, мени толико личне и чини ми се да је требало да прође година и година па да боље упознам и себе и своју музику. Песме попут: „Очи никад не старе”, „Љубав”, „На први поглед”... Могу слободно рећи да су то моје аутобиографске песме у којима желим причати о својој срећи, испуњености и захвалности Богу на свему што ми је подарио.

Своју каријеру почели сте на „Сунчаним скалама”, а ове године сте с песмом „Дај шта даш” наступили на „Мелодијама Јадрана” у Сплиту. Могу ли данашњи фестивали да врате углед поп музици и изнедре неке нове таленте?

– Фестивали су били саставни део мог музичког одрастања и место где се рађала музика. Мислим да треба обновити оне најзначајније, који су некада били синоним за добру и квалитетну музику и дати шансу онима који желе да своје прве кораке направе на неком од њих. И даље сматрам да никакав виртуелни наступ не може да замени енергију и магију сцене и публике испред вас.

Вратили сте се шоу програму „Пинкове звездице” у којем оцењујете таленат најмлађих извођача. Чини ли вам се да је однос малишана према сцени данас другачији него када сте први пут били у овој улози?

– Наравно, живот наших најмлађих се претворио у свакодневно позирање и бити пред камерама им не представља никакав проблем. Много су талентовани и свесни себе, самоуверени и моје колеге из жирија и ја нон-стоп покушавамо да се упоредимо са њима, али то је просто немогуће. Покушавамо да их успоримо, да што дуже остану деца и да школа, дружење и породица морају бити приоритет у односу на све остало.

Борите се и за враћање лепих вредности код деце, па тако, већ годинама  креирате и цртане филмове за најмлађе, чему је prеthodila и сликовница. Чиме се водите када их правите и да ли је тешко ставити се у кожу најмлађих?

– Кренуло је од жеље да нашој деци поклонимо нешто заиста вредно гледања. Као што се последњих година искварила музика тако се искварио и програм за најмлађе и постао све агресивнији и без икакве поуке и смисла. Јако сам срећан што је већ пет година наш цртани филм један од најгледанијих у региону и што свакодневно добијамо ветар у леђа добрим коментарима и деце и родитеља. Желимо да „Лола и Мила” постану заштитни знак детињства наше деце, као што су Том и Џери, Балтазар и многи други остали јунаци нашег времена.

Ви сте, за разлику од деце, популарност доживели ипак зрелији за животно искуство. Колико вам је то помогло у тренуцима највећег узлета и популарности и шта вас је спречило да се „не саплетете” на свом путу?

– Следеће године прослављам 25 година своје музичке каријере и слагао бих када бих рекао да није било успона и падова. Човеку искуство помогне да раздвоји добро од лошег, ослободи се на свом путу оних људи и ситуација које га спутавају и настави правцем којим жели да иде не дозвољавајући било коме да га поколеба. На почетку сам био склон да верујем свима, рећи ћу и наиван, али сам ипак одолео замкама популарности и естраде, остао доследан себи и својој музици и данас сам јако поносан због тога.

Владимир Бијелић