SERGEJ ĆETKOVIĆ nakon 25 godina karijere: Na početku sam bio NAIVAN, ali sam ODOLEO ZAMKAMA popularnosti i ESTRADE

„Nek te ljubav dočeka”, „Zar je kraj“, „Pogledi u tami“, „Dva minuta“, „Moj svijet“, „Pola moga svijeta“, „Znaj da moja si“, samo su neke od pesama, koje će ovaj večiti romantik izvesti pred Novosađanima, a dok se priprema za ovaj nastup pod vedrim nebom u intervjuu za naš list otkriva šta oni koji kupe ulaznice za koncert mogu da očekuju ovoga puta od njega.

– Moram da se pohvalim da smo imali dva fenomenalna koncerta u Srpskom narodnom pozorištu u aprilu i da sam srećan što ću se ponovo vratiti u Novi Sad. Volim novosadsku publiku i obećavam dobru svirku i puno romantike – ističe Sergej Ćetković na početku razgovora za „Dnevnikov” TV magazin.

Da li je pevanje iskrenih i najljubavnijih tekstova, u vremenu u kom su sve popularniji oni agresivni i lascivni, postalo „borba s vetrenjačama”?

– Mislim da nije, iako kažu da svako vreme svoje breme nosi. Na nama je da radimo ono što najbolje znamo, bez kompromisa i koketiranja sa onima koji možda vole malo drugačiji zvuk. Istina je da živimo u vremenu šunda i neukusa, bez cenzure i mnogo puta komentarišemo da smo mi imali čast i privilegiju da odrastamo uz puno kvalitetniju muziku, koja se i dan-danas sluša sa istom pažnjom i žarom.

Kako vam se dopada to što je danas muzika, ne samo kod nas već u celom svetu, mnogo više od pesme i mislite li da muzičar, u ovom trenutku, mora da ponudi „nešto više” da bi bio uspešan i opstao na sceni?

– Mislim da je kvalitet i istrajnost, stav i odnos prema muzici jako bitan i da će publika lako prepoznati one koji to čine s ljubavlju, iskreno i bez kalkulacije. Ono nekad, kada sam ja počinjao graditi svoju karijeru je prosto neuporedivo sa mogućnostima koje se pružaju danas. Na primer, za rad na promociji jedne pesme i video spota bilo je potrebno potrošiti od tri do šest meseci, dok danas, realno, sve možeš uraditi putem društvenih mreža i interneta za svega 10-ak dana. Brzina informacija i internet je učinio da je sve odmah tu, pred vama za nekoliko sekundi i da nove generacije nemaju strpljenja, već se sve želi sada i odmah.

Budući da je poznato da i sami pišete svoje pesme, koja vas je to numera do sada odvela najdublje, u emotivnom smislu, u davanju sebe i svoje duše rečima i publici?

– U poslednjih nekoliko godina desile su neke jako lepe pesme, meni toliko lične i čini mi se da je trebalo da prođe godina i godina pa da bolje upoznam i sebe i svoju muziku. Pesme poput: „Oči nikad ne stare”, „Ljubav”, „Na prvi pogled”... Mogu slobodno reći da su to moje autobiografske pesme u kojima želim pričati o svojoj sreći, ispunjenosti i zahvalnosti Bogu na svemu što mi je podario.

Svoju karijeru počeli ste na „Sunčanim skalama”, a ove godine ste s pesmom „Daj šta daš” nastupili na „Melodijama Jadrana” u Splitu. Mogu li današnji festivali da vrate ugled pop muzici i iznedre neke nove talente?

– Festivali su bili sastavni deo mog muzičkog odrastanja i mesto gde se rađala muzika. Mislim da treba obnoviti one najznačajnije, koji su nekada bili sinonim za dobru i kvalitetnu muziku i dati šansu onima koji žele da svoje prve korake naprave na nekom od njih. I dalje smatram da nikakav virtuelni nastup ne može da zameni energiju i magiju scene i publike ispred vas.

Vratili ste se šou programu „Pinkove zvezdice” u kojem ocenjujete talenat najmlađih izvođača. Čini li vam se da je odnos mališana prema sceni danas drugačiji nego kada ste prvi put bili u ovoj ulozi?

– Naravno, život naših najmlađih se pretvorio u svakodnevno poziranje i biti pred kamerama im ne predstavlja nikakav problem. Mnogo su talentovani i svesni sebe, samouvereni i moje kolege iz žirija i ja non-stop pokušavamo da se uporedimo sa njima, ali to je prosto nemoguće. Pokušavamo da ih usporimo, da što duže ostanu deca i da škola, druženje i porodica moraju biti prioritet u odnosu na sve ostalo.

Borite se i za vraćanje lepih vrednosti kod dece, pa tako, već godinama  kreirate i crtane filmove za najmlađe, čemu je prethodila i slikovnica. Čime se vodite kada ih pravite i da li je teško staviti se u kožu najmlađih?

– Krenulo je od želje da našoj deci poklonimo nešto zaista vredno gledanja. Kao što se poslednjih godina iskvarila muzika tako se iskvario i program za najmlađe i postao sve agresivniji i bez ikakve pouke i smisla. Jako sam srećan što je već pet godina naš crtani film jedan od najgledanijih u regionu i što svakodnevno dobijamo vetar u leđa dobrim komentarima i dece i roditelja. Želimo da „Lola i Mila” postanu zaštitni znak detinjstva naše dece, kao što su Tom i Džeri, Baltazar i mnogi drugi ostali junaci našeg vremena.

Vi ste, za razliku od dece, popularnost doživeli ipak zreliji za životno iskustvo. Koliko vam je to pomoglo u trenucima najvećeg uzleta i popularnosti i šta vas je sprečilo da se „ne sapletete” na svom putu?

– Sledeće godine proslavljam 25 godina svoje muzičke karijere i slagao bih kada bih rekao da nije bilo uspona i padova. Čoveku iskustvo pomogne da razdvoji dobro od lošeg, oslobodi se na svom putu onih ljudi i situacija koje ga sputavaju i nastavi pravcem kojim želi da ide ne dozvoljavajući bilo kome da ga pokoleba. Na početku sam bio sklon da verujem svima, reći ću i naivan, ali sam ipak odoleo zamkama popularnosti i estrade, ostao dosledan sebi i svojoj muzici i danas sam jako ponosan zbog toga.

Vladimir Bijelić