УКУС ПИВА ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ ИСТИ? Ево шта утиче на квалитет омиљеног пића

До 2050. године у Европи ће, према истраживањима, приноси традиционалног ароматичног хмеља пасти за 4 до 18 одсто. Производња хмељних киселина, које су кључне за ароматизовање пашће за 20 до 31 одсто.

Препознатљив горак укус пива настаје од хмеља. Због климатских промена, показују најновија истраживања, састав ове биљке се мења. Топла, дуга и сува лета довешће до промене квалитета пива, али и поскупљења, јер такви услови отежавају узгајање хмеља, кључног састојка овог пића. Све је теже узгајати кафу, чај, грожђе за вино, хмељ за пиво на планети која је из дана у дан све топлија. Нова студија објављена у једном од научних часописа, показала је да ће суша и више температуре умањити квалитет и количину хмеља и ароматичних биљака које пиву дају укус.

„Током протеклих деценија забележен је пад квалитета хмеља. Сигуран сам да можемо пронаћи начин да узгајамо ову биљку који ће у будућности моћи да издржи променљиве климатске услове“, рекао је Мирослав Трнка са Чешке академије наука, један од аутора нове студије.

„Ако погледамо мапу региона где се узгаја хмељ, уочљиво је да је појас прилично ограничен на одређене географске ширине. Хмељу је потребно много сунчаних дана током године. Потребно је и неколико месеци мало хладније климе, са неколико месеци нижих температура. Због тога се хмељ обично гаји у уском опсегу географских ширина, као што је централна Европа и северозапад Пацифика. Треба истаћи да је хмељ осетљив на светлост“, рекао је Чак Скајпек из Удружења пивара у Сједињеним Државама.

У Сједињеним Државама хмељ се углавном узгаја у долини Јакима, где је влажност ниска а услови су добри за ову избирљиву биљку. Ово су другачији услови него у Европи, постоји више инфраструктуре за наводњавање, јер је то регион са малом количином падавина.

За„Карлсберг“ групу у Копенхагену експериментисање и прилагођавање нису новост, али постоји осећај хитности. Иако је индустрија пива одустала од узгоја хмеља убрзо после Другог светског рата, Данци су последњих неколико година поново уложили време, знање и новац у истраживања.

Део пројекта је да се секвенционира цео геном хмеља, како би се боље разумело како се усев може прилагодити да буде отпорнији у новим климатским условима.

„Биће тешко. Наука и иновације ће нам помоћи да дођемо до неких великих открића и револуција како бисмо се носили са овим веома екстремним временским приликама“, рекла је Бригит Скадхаге, шеф истраживачке лабораторије „Карлсберга“ и професор на Универзитету у Копенхагену.

Истиче да је могуће узгајати хмељ који би био толерантан на топлоту или сушу.

„Гени нам могу помоћи да направимо још робусније биљке“, рекла је Бригит.

„Био бих изненађен да нађемо решење јер су промене заиста сложене. Можда је изазовнији део једначине ограничавање глобалног загревања“, истакао је Мирослав Трнка.

Смањење производње хмеља највише ће се осетити у Словенији, Португалији и Шпанији. Аутори студије су закључили да ће пољопривредници морати да нађу начин како да се прилагоде новим климатским променама.

„Извесно је да ће суше у јужној и средњој Европи бити још интензивније, површине на којима се узгаја хмељ треба проширити за 20 одсто, јер би се на тај начин би се компензовали губици због пада производње“, наведено је у европском извештају.