СА „ВИНСКЕ ВИЗИЈЕ ОТВОРЕНОГ БАЛКАНА“ Судар дуге традиције и иновација у „Дремини“

Како је менаџер продаје „Дремине“ Александар Милошевић рекао за „Дневник“, у питању је породична фирма која је наставила са традицију коју је започео деда Ђорђе, његов чукундеда који је са производњом ракије започео пре 160 година. Данас, винарија и дестилерија нуди широку понуду пића, од белих, црвених и розе вина, до разних ракија – кајсију, виљамовку, шљиву, дуњу, као и премиум сорте као што је шљива од чисте Црвене ранке, старе осам година, која је и понела златни трофеј.

– Почели смо са производњом за личне потребе и потребе шире фамилије, а сада активно радимо на изградњи бренда који је све препознатљивији у Србији – казао је Милошевић. – Трудимо се да нашу производњу приближимо што широј публици, а извозимо и у иностранство. 

Упркос значајном напредовању у технологији производње, у дестилерији су одлучили да не одустану од традиционалног приступа у производњи ракије.

– Имамо традиционални казан и ракију печемо као што се пекла пре 100 година – истакао је Милошевић.  – Наравно да се доста променило временом, па смо се потрудили да си олакшамо новијом технологијом, пумпама и филтерима. Верујемо да је наша ракија сваке године боља и успевамо да негујемо традицију, али да се истовремено прилагођавамо савременом тржишту. 

Беле ракије – виљамовка и кајсија, од тренутка печења па до продаје треба да одлеже око две године у иноксу, док се остале ракије стављају у барик бурад. Дуња у барику стоји око године, а потом још две у прохрому, шљива која је купажа Родне, Лепотице и Старе ранке се држи три године у храсту, а исто толико и Calvadren. Коњак мора да одлежи око шест година. 

– Имамо неколико хектара под виноградом, имамо своје засаде воћа, нешто узимамо из уговорене производње, а остатак који зафали купујемо из Левачког краја око Рековца – објаснио је наш саговорник. – Сваке године прерадимо око 300 тона воћа.