SA „VINSKE VIZIJE OTVORENOG BALKANA“ Sudar duge tradicije i inovacija u „Dremini“
Destilerija i vinarija „Dremina“ iz sela Drenovac, kod Paraćina, već 15 godina uspešno se pozicionira na tržištu svojom proizvodnjom rakije i vina. Na sajmu vina, rakije i gastonomije „Vinska vizija Otvorenog Balkana“ održanom prošlog vikenda u Beogradu, rakije „Dremine“ odnele su dva zlatna trofeja – šljivovica od Crvene ranke 8 i vinjak Corvus.
Kako je menadžer prodaje „Dremine“ Aleksandar Milošević rekao za „Dnevnik“, u pitanju je porodična firma koja je nastavila sa tradiciju koju je započeo deda Đorđe, njegov čukundeda koji je sa proizvodnjom rakije započeo pre 160 godina. Danas, vinarija i destilerija nudi široku ponudu pića, od belih, crvenih i roze vina, do raznih rakija – kajsiju, viljamovku, šljivu, dunju, kao i premium sorte kao što je šljiva od čiste Crvene ranke, stare osam godina, koja je i ponela zlatni trofej.
– Počeli smo sa proizvodnjom za lične potrebe i potrebe šire familije, a sada aktivno radimo na izgradnji brenda koji je sve prepoznatljiviji u Srbiji – kazao je Milošević. – Trudimo se da našu proizvodnju približimo što široj publici, a izvozimo i u inostranstvo.
Uprkos značajnom napredovanju u tehnologiji proizvodnje, u destileriji su odlučili da ne odustanu od tradicionalnog pristupa u proizvodnji rakije.
– Imamo tradicionalni kazan i rakiju pečemo kao što se pekla pre 100 godina – istakao je Milošević. – Naravno da se dosta promenilo vremenom, pa smo se potrudili da si olakšamo novijom tehnologijom, pumpama i filterima. Verujemo da je naša rakija svake godine bolja i uspevamo da negujemo tradiciju, ali da se istovremeno prilagođavamo savremenom tržištu.
Bele rakije – viljamovka i kajsija, od trenutka pečenja pa do prodaje treba da odleže oko dve godine u inoksu, dok se ostale rakije stavljaju u barik burad. Dunja u bariku stoji oko godine, a potom još dve u prohromu, šljiva koja je kupaža Rodne, Lepotice i Stare ranke se drži tri godine u hrastu, a isto toliko i Calvadren. Konjak mora da odleži oko šest godina.
– Imamo nekoliko hektara pod vinogradom, imamo svoje zasade voća, nešto uzimamo iz ugovorene proizvodnje, a ostatak koji zafali kupujemo iz Levačkog kraja oko Rekovca – objasnio je naš sagovornik. – Svake godine preradimo oko 300 tona voća.
