(ФОТО) Пите и мантије из српског Сибира вруће стижу до Америке и Немачке: Месуд је чувени сјенички мајстор скоро пола века, колика је потражња - могао би радити 24 сата седам дана у недељи
СЈЕНИЦА: Препозната по својим природним лепотама, Пештерској висоравни, бројним споменицима културе који чувају мултиетичност, Сјеница из године у годину постаје све популарнија туристичка дестинација у Србији. Међутим, оно што је незаобилазно јесте специфична гастрономска понуда и специјалитети врсних масјтора који деценијама чувају традицију.
Месуд Машовић се већ четрдесет година бави израдом сјеничких пита и мантија, и знају га сви у том крају али и шире.
- Радио сам прво у Хрватској, па у Сарајеву, а затим сам отворио радњу у Сјеници. Толико посла и даље има, да би се могло радити 24 сата, седам дана у недељи. Долазе наши људи које живе у инострантсву и траже пите и мантије, то одавде носе као сувенир и подсећење на завичај. Траже 100, 200, 600 комада, пите савијаче. Оне тако иду за Фрацуску, Немачку, све до Америке. А, ми то кад спакујемо то пита буде врућа све до Америке, каже за РИНУ чувени мајстор Месуд.
Иако неке његове колеге крију тајну, како направити добру питу и развући јуфку, Месуд каже да нема разлога и да је тајна заправо у рукама. Да бисте били добар пекар, морају да прођу године искуства.
- Што се састојака тиче важно је да вода буде јако хладна, али и да тесто за питу и мантије буде што сланије, јер со одржава то тесто. Мора бити жилаво да никако не може да пукне, истиче Месуд.
Љубав према овом послу искусни Сјеничанин пренео је и на своје потомке. Његови унуци и унуке без обзира на то што су одлични ђаци у школи, желе да науче тајну заната свог деде и да наставе његовим стопама, због чега је Месуд и најсрећнији.
- Деда је ту главни, а ми смо ту да помажемо око свега што треба. Уз њега смо заволели тај посао и заиста желимо једног дана тиме да се бавимо, али и да га додатно проширимо. То је наша породична традиција коју морамо пажљиво да чувамо, рекла је Месудова унука Ена Машовић.
Са њом се слажу и млађи браћа и сестре, па тако нема дилеме да ће Сјеницом још дуго мирисати Месудове пите и мантије, али и замирасаће и читав свет кад их наши људи однесу на поклон као сећање на домовину.
(РИНА)