Бојана Марковић и Милан Поповић: Ноте као лек

Гласањем ће се изабрати шездесет најлепших песама народне музике свих времена које ће бити сачуване у Програмском архиву РТС-а и Тонском архиву Радио Београда. На дан прославе јубилеја Телевизије Београд/РТС, на великом концерту у августу 2018. године, биће изведено одабраних 60 најлепших песама народне музике. Водитељи ове телевизијске емисије, Бојана Марковић и Милан Поповић откривају за Дневников ТВ магазин како игледа припрема ове веома гледане емисије.

Бојана Марковић: И ове недеље понудићемо прегршт нових песама, које ће се наћи на листи која настаје уз помоћ гледалаца емисије. Гласање за најлепше народне песме које су прирасле вашем срцу, омогућили смо на много начина: поштом и електронском поштом, на Јутјуб каналу емисије, путем налога емисије на друштвеним мрежама (Фејсбук, Твитер, Инстаграм) као и путем телефона - током истоимене радијске емисије суботом, од 14.00 сати, у емисији колеге Ненада Камиџорца на Првом програму Радио Београда.

Милан Поповић: Свака емисија има неку тему, а песме изводе наши реномирани певачи те компенатарише гледалац РТС-а Цојле Манојловић.

Које песме су за вас најлепше и на које тренутке вас асоцирају или које емоције буде?

Милан: Постоје оне које буде слике најлепших тренутака, али и оне које покрећу сећања на неке теже дане. Глас Цунета Гојковића и песма „Дунаве, моје море” враћају ме у ноћне шетње по смедеревском кеју када никога нема на улицама... Песма Зорана Гајића „Растао сам поред Дунава” пратила ме по земунским кафанама и кроз студентске дане. Песме попут „Лубенице” у извођењу Џеја асоцијација су ми да смо генерација која је преживела свашта.

Бојана: Моја генерација је можда одрасла уз хитове деведесетих година, али свакако мислим да нам зато није ускраћено да чујемо и заволимо музику уз коју су расли, одлазили на игранке... наши родитељи. А на музички избор и укус породица и васпитање имају велики утицај. Свака песма носи у себи неку емоцију, када осетите да певач уме да је пренесе публици онда је то права ствар... Мелодије Томе Здравковића, Силване Арменулић, Предрага Живковић Тозовца, Цунета су песме за сва времена и све генерације. Не постоји славље, излазак у кафану, који може да прође без њихових највећих хитова.  Посебну емоцију изазива песма „Стани, стани Ибар водо” јер ме везује за родни крај.

Кажу да музика најбоље евоцира успомене, да ли сте се радећи шоу „60 најлепших народних песама” прошетали кроз своје успомене?

Милан: Мени се враћају слике са венчања уз песме „Нисам те се нагледао” или „Три пољупца хоћу ја” и осмех моје супруге тог дана. Сећам се како смо музици отели микрофоне и запевали „Ти мени лажеш све” и „Мито, бекријо”.

Бојана: О да, кроз дивне ноте прошетате и присетите се посебних тренутака.

Имате прилику да упознате и слушате уживо најквалитетније извођаче народне музике, како изгледа када се толико познатих имена окупи на једном месту?

Милан: Ја нисам пратилац извођача народне музике, јер сам читаву младост провео уз Раге агаинст thе маћине као дете демонстрација. Веза са народном музиком су ми кафане и петочлани састави у задимљеној кафани, а не праћење медијских садржаја и каријера познатих певача. С друге стране, сусрети са певачима су занимљиви, јер упознајете занимљиве и веселе људе попут Ане Бекуте или Бокија Милошевића. Има их десетине.

Бојана: То је шоу за памћење.

Да ли вас је изненадио музички укус већине, односно људи који гласају?

Милан: Није. Већина грађана воли добру народну музику. То знам, јер путујем читаву деценију по Србији. Стожери лоше естраде су испуштена деца која су отишла у велики град по диплому која мало вреди или деца чији родитељи из доколице породицу навлаче на лош ТВ садржај.

Бојана: Гласање ће почети у јануару, а за сада ослушкујемо предлоге гледалаца. Јесу нас изненадили, али у позитивном смислу - познавањем народне музике. Кроз њихове предлоге. Видите да је публика жељна добре песме и да нису заборавили праве вредности и квалитет музике с половине прошлог века. Томе у прилог говори и гледаност емисије. Прошлонедељну, четврту емисију у којој смо говорили о  хармоници гледало је готово милион и по људи.

Џорџ Бернард Шо је рекао: „Пакао је пун музичара аматера”, да ли смо ми протеклих година проживљавали својеврсни пакао кроз хитове турбо фолка?

Милан: Ко је имао или има даљински и времена за своје дете, није имао проблема.

Бојана: Некада се тачно знало шта је шунд и зато одређене песме нису ни пуштане у радио програм. Данас млађа генерација у мору квалитетне и неквалитетне музике мора сама да препозна вредност песме. Не оспоравам да има пуно лепих новијих народних песама, а да нису турбо фолк. Исто тако још увек има правих места, не мислим само на телевизијски програм, већ и концерте, манифестације где и млађи могу да чују добру музику.

Да ли се одговорност рада на јавном медијском сервису преноси и у ваш приватан живот?

Милан: Не. Одговорност мене као родитеља и унука својих прабака и прадека се преноси на садржај који правим на Јавном сервису.

Бојана: Одговорност мора да постоји у сваком послу, ако желите њиме озбиљно да се бавите. Свака емисија захтева много рада, труда и припреме, посебно ако неку тему не познајете довољно добро. Зато ми подршка породице, разумевање за, понекад, мањак времена, али и сугестије много значе. 

Снежана Милановић