Bojana Marković i Milan Popović: Note kao lek

Glasanjem će se izabrati šezdeset najlepših pesama narodne muzike svih vremena koje će biti sačuvane u Programskom arhivu RTS-a i Tonskom arhivu Radio Beograda. Na dan proslave jubileja Televizije Beograd/RTS, na velikom koncertu u avgustu 2018. godine, biće izvedeno odabranih 60 najlepših pesama narodne muzike. Voditelji ove televizijske emisije, Bojana Marković i Milan Popović otkrivaju za Dnevnikov TV magazin kako igleda priprema ove veoma gledane emisije.

Bojana Marković: I ove nedelje ponudićemo pregršt novih pesama, koje će se naći na listi koja nastaje uz pomoć gledalaca emisije. Glasanje za najlepše narodne pesme koje su prirasle vašem srcu, omogućili smo na mnogo načina: poštom i elektronskom poštom, na Jutjub kanalu emisije, putem naloga emisije na društvenim mrežama (Fejsbuk, Tviter, Instagram) kao i putem telefona - tokom istoimene radijske emisije subotom, od 14.00 sati, u emisiji kolege Nenada Kamidžorca na Prvom programu Radio Beograda.

Milan Popović: Svaka emisija ima neku temu, a pesme izvode naši renomirani pevači te kompenatariše gledalac RTS-a Cojle Manojlović.

Koje pesme su za vas najlepše i na koje trenutke vas asociraju ili koje emocije bude?

Milan: Postoje one koje bude slike najlepših trenutaka, ali i one koje pokreću sećanja na neke teže dane. Glas Cuneta Gojkovića i pesma „Dunave, moje more” vraćaju me u noćne šetnje po smederevskom keju kada nikoga nema na ulicama... Pesma Zorana Gajića „Rastao sam pored Dunava” pratila me po zemunskim kafanama i kroz studentske dane. Pesme poput „Lubenice” u izvođenju Džeja asocijacija su mi da smo generacija koja je preživela svašta.

Bojana: Moja generacija je možda odrasla uz hitove devedesetih godina, ali svakako mislim da nam zato nije uskraćeno da čujemo i zavolimo muziku uz koju su rasli, odlazili na igranke... naši roditelji. A na muzički izbor i ukus porodica i vaspitanje imaju veliki uticaj. Svaka pesma nosi u sebi neku emociju, kada osetite da pevač ume da je prenese publici onda je to prava stvar... Melodije Tome Zdravkovića, Silvane Armenulić, Predraga Živković Tozovca, Cuneta su pesme za sva vremena i sve generacije. Ne postoji slavlje, izlazak u kafanu, koji može da prođe bez njihovih najvećih hitova.  Posebnu emociju izaziva pesma „Stani, stani Ibar vodo” jer me vezuje za rodni kraj.

Kažu da muzika najbolje evocira uspomene, da li ste se radeći šou „60 najlepših narodnih pesama” prošetali kroz svoje uspomene?

Milan: Meni se vraćaju slike sa venčanja uz pesme „Nisam te se nagledao” ili „Tri poljupca hoću ja” i osmeh moje supruge tog dana. Sećam se kako smo muzici oteli mikrofone i zapevali „Ti meni lažeš sve” i „Mito, bekrijo”.

Bojana: O da, kroz divne note prošetate i prisetite se posebnih trenutaka.

Imate priliku da upoznate i slušate uživo najkvalitetnije izvođače narodne muzike, kako izgleda kada se toliko poznatih imena okupi na jednom mestu?

Milan: Ja nisam pratilac izvođača narodne muzike, jer sam čitavu mladost proveo uz Rage against the maćine kao dete demonstracija. Veza sa narodnom muzikom su mi kafane i petočlani sastavi u zadimljenoj kafani, a ne praćenje medijskih sadržaja i karijera poznatih pevača. S druge strane, susreti sa pevačima su zanimljivi, jer upoznajete zanimljive i vesele ljude poput Ane Bekute ili Bokija Miloševića. Ima ih desetine.

Bojana: To je šou za pamćenje.

Da li vas je iznenadio muzički ukus većine, odnosno ljudi koji glasaju?

Milan: Nije. Većina građana voli dobru narodnu muziku. To znam, jer putujem čitavu deceniju po Srbiji. Stožeri loše estrade su ispuštena deca koja su otišla u veliki grad po diplomu koja malo vredi ili deca čiji roditelji iz dokolice porodicu navlače na loš TV sadržaj.

Bojana: Glasanje će početi u januaru, a za sada osluškujemo predloge gledalaca. Jesu nas iznenadili, ali u pozitivnom smislu - poznavanjem narodne muzike. Kroz njihove predloge. Vidite da je publika željna dobre pesme i da nisu zaboravili prave vrednosti i kvalitet muzike s polovine prošlog veka. Tome u prilog govori i gledanost emisije. Prošlonedeljnu, četvrtu emisiju u kojoj smo govorili o  harmonici gledalo je gotovo milion i po ljudi.

Džordž Bernard Šo je rekao: „Pakao je pun muzičara amatera”, da li smo mi proteklih godina proživljavali svojevrsni pakao kroz hitove turbo folka?

Milan: Ko je imao ili ima daljinski i vremena za svoje dete, nije imao problema.

Bojana: Nekada se tačno znalo šta je šund i zato određene pesme nisu ni puštane u radio program. Danas mlađa generacija u moru kvalitetne i nekvalitetne muzike mora sama da prepozna vrednost pesme. Ne osporavam da ima puno lepih novijih narodnih pesama, a da nisu turbo folk. Isto tako još uvek ima pravih mesta, ne mislim samo na televizijski program, već i koncerte, manifestacije gde i mlađi mogu da čuju dobru muziku.

Da li se odgovornost rada na javnom medijskom servisu prenosi i u vaš privatan život?

Milan: Ne. Odgovornost mene kao roditelja i unuka svojih prabaka i pradeka se prenosi na sadržaj koji pravim na Javnom servisu.

Bojana: Odgovornost mora da postoji u svakom poslu, ako želite njime ozbiljno da se bavite. Svaka emisija zahteva mnogo rada, truda i pripreme, posebno ako neku temu ne poznajete dovoljno dobro. Zato mi podrška porodice, razumevanje za, ponekad, manjak vremena, ali i sugestije mnogo znače. 

Snežana Milanović