Артемис никако да крене ка Месецу
Трећа срећа, или у случају НАСЕ и мисије Артемис 1, лажна нада да ће им после два краха треће лансирање поћи за руком. Свет већ више од месец дана нестрпљиво ишчекује лансирање и тест лет најмоћније ракете и Орион летелице којом би 2025. године астронаути требали да стигну на Месец.
Међутим, након трећег одгођења, прва два пута због цурења горива, а сада због урагана „Ијан“ који је опустошио део Флориде, неки сматрају да свемирска агенција ипак није способна да понови подвиг од пре више од пола века и „врати“ човека на Месец.
Док се једни баве рационалним објашњавањем зашто је, у време када је паметни телефон више стотина пута моћнији од компијутера који је био задужен за успешно слетање, ипак тешко послати човека на Месец, дуги тврде – опструишу нас „мали зелени“! Зашто да не? Сасвим је логично. Пре неколко година на интернету су кружиле приче да је Баз Олдрин, други човек који је закорачио на површини Месеца, пријавио челницима НАСЕ да је видео „нешто“ те 1969. године, а ту су и гласине о ванземаљској бази на тамној страни земљиног сателита, чудним светлима у кратерима, фотографијама на којима су усликане необичне силуете не само објеката, већ по некима и бића која се слободно шетају у вакууму свемира, а све то ће поткрепити екипа из емисије „Древни ванземаљци“ (Хистори канал).
Ако је све то истина ванземаљцима никако не може бити у интересу да их откријемо, наравно не пре него што изврше инвазију на Земљу. Због тога, тврде неверне Томе, ометају сигналима, на ко зна каквим фреквенцијама, лансирање Артемиса. А можда су забринути и Марсовци. Ни њима не одговара да се отиснемо у свемир и освајамо нове светове, јер након Месеца, наравно да ћемо бацити око на Марс, па ни они више неће моћи да отимају људе својим летећим тањирима и спроводе разне експерименте. А шта ако све то није тачно? Шта ако НАСА никад није послала човека на Месец, шта ако се Нил Армстронг шетао по обичној прашини у филмском студију, јер сумњиве су те сенке и небо без звезда на сликама које су начинили астронаути мисија Аполо. Сви ти крајолици сувише подсећају на неку од америчких пустиња. Ако је тако, ако нисмо били на Месецу, па зашто бисмо након 50 година успели да полетимо из прве?
Пошто америчку државу Флориду протеклих дана пустоши ураган „Ијан„ НАСА је морала да одгоди лансирање Артемиса за октобар. Како су навели челници свемирске агенције ако ракета не буде лансирана до 5. октобра, следећи погодан период за то је од 17. до 31. октобра.
Подсетимо, лансирање најмоћније ракете икада, било је заказано за уторак, 27. септембар, из свемирског центра Кенеди. Лансирање ракете је већ два пута одлагано. Први покушај није успео крајем августа због техничких грешака, док је други, почетком септембра, био ометен због цурења горива.
Шалу на страну, мисија Артемис 1 је изузетно сложена, а свемирска агенција нипошто не жели да се догоде трагедије које су пратиле спејс шатлове („Čеlеnyеr“ је експлодирао 73 секунде након лансирања, 28. јануара 1986. године, када је погинуло свих седам чланова посаде, а 1. фебруара 2003. године, 16 минута пре слетања, распао се шатл „Колумбија“, такође са седам чланова посаде). Осим тога, НАСА је уложила више од деценију у планирање и коструисање ракете, као и више од 90 милијарди долара. Спејс ланч систем (СЛС) је највећа ракета која је конструисана још од Сатурна 5 који је коришћен у Аполо програму. СЛС се састоји од основног потисника са течним водоником и кисеоником са два чврста ракетна појачивача постављена на бочним странама која подсећају на спејс шатл, који су заједно способни да произведу 15 одсто више потиска од Сатурна 5. СЛС је висок 98 метара и може подићи више од 90 тона у ниску Земљину орбиту.
Не треба заборавити да САД више не води “Хладни рат” и свемирску трку с Русијом, када је један од националних циљева био пошто- пото послати човека на Месец, већ модеран економски и енергетски, који се све више усложњава.
Силвиа Ковач
Фото: НАСА