Artemis nikako da krene ka Mesecu
Treća sreća, ili u slučaju NASE i misije Artemis 1, lažna nada da će im posle dva kraha treće lansiranje poći za rukom. Svet već više od mesec dana nestrpljivo iščekuje lansiranje i test let najmoćnije rakete i Orion letelice kojom bi 2025. godine astronauti trebali da stignu na Mesec.
Međutim, nakon trećeg odgođenja, prva dva puta zbog curenja goriva, a sada zbog uragana „Ijan“ koji je opustošio deo Floride, neki smatraju da svemirska agencija ipak nije sposobna da ponovi podvig od pre više od pola veka i „vrati“ čoveka na Mesec.
Dok se jedni bave racionalnim objašnjavanjem zašto je, u vreme kada je pametni telefon više stotina puta moćniji od kompijutera koji je bio zadužen za uspešno sletanje, ipak teško poslati čoveka na Mesec, dugi tvrde – opstruišu nas „mali zeleni“! Zašto da ne? Sasvim je logično. Pre nekolko godina na internetu su kružile priče da je Baz Oldrin, drugi čovek koji je zakoračio na površini Meseca, prijavio čelnicima NASE da je video „nešto“ te 1969. godine, a tu su i glasine o vanzemaljskoj bazi na tamnoj strani zemljinog satelita, čudnim svetlima u kraterima, fotografijama na kojima su uslikane neobične siluete ne samo objekata, već po nekima i bića koja se slobodno šetaju u vakuumu svemira, a sve to će potkrepiti ekipa iz emisije „Drevni vanzemaljci“ (Histori kanal).
Ako je sve to istina vanzemaljcima nikako ne može biti u interesu da ih otkrijemo, naravno ne pre nego što izvrše invaziju na Zemlju. Zbog toga, tvrde neverne Tome, ometaju signalima, na ko zna kakvim frekvencijama, lansiranje Artemisa. A možda su zabrinuti i Marsovci. Ni njima ne odgovara da se otisnemo u svemir i osvajamo nove svetove, jer nakon Meseca, naravno da ćemo baciti oko na Mars, pa ni oni više neće moći da otimaju ljude svojim letećim tanjirima i sprovode razne eksperimente. A šta ako sve to nije tačno? Šta ako NASA nikad nije poslala čoveka na Mesec, šta ako se Nil Armstrong šetao po običnoj prašini u filmskom studiju, jer sumnjive su te senke i nebo bez zvezda na slikama koje su načinili astronauti misija Apolo. Svi ti krajolici suviše podsećaju na neku od američkih pustinja. Ako je tako, ako nismo bili na Mesecu, pa zašto bismo nakon 50 godina uspeli da poletimo iz prve?
Pošto američku državu Floridu proteklih dana pustoši uragan „Ijan„ NASA je morala da odgodi lansiranje Artemisa za oktobar. Kako su naveli čelnici svemirske agencije ako raketa ne bude lansirana do 5. oktobra, sledeći pogodan period za to je od 17. do 31. oktobra.
Podsetimo, lansiranje najmoćnije rakete ikada, bilo je zakazano za utorak, 27. septembar, iz svemirskog centra Kenedi. Lansiranje rakete je već dva puta odlagano. Prvi pokušaj nije uspeo krajem avgusta zbog tehničkih grešaka, dok je drugi, početkom septembra, bio ometen zbog curenja goriva.
Šalu na stranu, misija Artemis 1 je izuzetno složena, a svemirska agencija nipošto ne želi da se dogode tragedije koje su pratile spejs šatlove („Čelenyer“ je eksplodirao 73 sekunde nakon lansiranja, 28. januara 1986. godine, kada je poginulo svih sedam članova posade, a 1. februara 2003. godine, 16 minuta pre sletanja, raspao se šatl „Kolumbija“, takođe sa sedam članova posade). Osim toga, NASA je uložila više od deceniju u planiranje i kostruisanje rakete, kao i više od 90 milijardi dolara. Spejs lanč sistem (SLS) je najveća raketa koja je konstruisana još od Saturna 5 koji je korišćen u Apolo programu. SLS se sastoji od osnovnog potisnika sa tečnim vodonikom i kiseonikom sa dva čvrsta raketna pojačivača postavljena na bočnim stranama koja podsećaju na spejs šatl, koji su zajedno sposobni da proizvedu 15 odsto više potiska od Saturna 5. SLS je visok 98 metara i može podići više od 90 tona u nisku Zemljinu orbitu.
Ne treba zaboraviti da SAD više ne vodi “Hladni rat” i svemirsku trku s Rusijom, kada je jedan od nacionalnih ciljeva bio pošto- poto poslati čoveka na Mesec, već moderan ekonomski i energetski, koji se sve više usložnjava.
Silvia Kovač
Foto: NASA