Антарктик последња оаза света у опасности
Антарктику прети опасност због топљења леда, пораста броја светског становништва и све веће жеље појединих земаља да започну ископавање рудних богатстава у региону, наводи „Скај њуз“.
Професор геополитике на Универзитету у Лондону Клаус Додс у разговору за „Скај њуз“ наводи да би постојећи међународни споразум, којим се одржава равнотежа на континенту, могао да буде оспорен. Према његовом мишљењу, то би могла да учини Кина.
Стручњак, такође, упозорава да би, услед промене климе и других фактора, континент могао да изгуби посебан статус „последње велике дивље територије“. Све то ће појачати тежње да се започне његова експлоатација.
Додс каже да су људи у прошлости активно ловили фоке и китове у региону. Следећи корак може да буде не само повећање интезитета риболова, већ и ископавање рудних богатстава на Антарктику, укључујући цинк, гвожђе и уранијум.
У региону се питање риболова тренутно решава, али Споразум о Антарктику забрањује експлоатацију минерала. Међутим, врши се притисак на овај 60 година стар споразум, јер „земље у развоју“, а пре свега Кина, теже да појачају свој утицај на континенту. Пекинг већ поседује четири истраживачке станице на Антарктику и гради пету, подсећа „Скај њуз“.
„Шта год радили на Антарктику, колико год добро њиме управљали или штитили његову екологију, климатске промене ће утицати на ту област. То значи да ће земље попут Кине имати све веће право гласа када је реч о управљању Антарктиком“, истакао је професор.
Споразум о Антарктику био је потписан у јеку Хладног рата. Педесет четири државе, укључујући и суперсиле, одрекле су се територијалних претензија у региону и тај континент су прогласили местом „мира и науке“.
Споразум опстаје захваљујући консензусу, али постоје сумње да он може остати на снази ако једна од земаља-потписница одлучи да га игнорише или да иступи из њега.
Ледена научна оаза
Споразум је изазвао „бум“ у науци на Антарктику. Тридесет земаља отворило је осамдесет две истраживачке базе у различитим деловима континента. Међутим, расту тензије због присуства војске у неким базама. Штавише, Чиле и Аргентина, чије се територијалне претензије подударају са британским, послали су труднице у њихове базе на Антарктику да се породе, наводи „Скај Њуз“.
„Наука је одувек била посредник геополитике. Земље су чиниле све да би разместиле своје станице широм Антарктика, подигле националне заставе и показале своју активност, директно покушавајући да саопште: ’Овде смо, заузети смо послом, ово је наша земља‘“, каже Додс.
Шефица Одељења за поларне регионе Џејн Рамбл сматра да је наука кључни елемент за Споразум о Антарктику. Према њеним речима, споразум није идеалан, али чињенице показују да већина држава схвата да је боље сарађивати у оквиру овог документа, како би разумели регион и имали право гласа у управљању њиме, него самостално делати.
Откриће Антарктика први пут је забележено 27. јануара 1820. године, а за то је заслужан поморски руски официр Фадеј Фадејевич Белингсхаузен. Приметио је ледени појас на Обали принцезе Марте. Три дана касније британска експедиција коју је водио Едвард Брансфилд, угледала је копно на северном врху Антарктичког полуострва, подсећа „Скај њуз“.
Спутњик
