НОЋ ЛОВА НА ПРЕДАТОРЕ У БОЧАРУ Ловци за једно вече одстрелили осам шакала и лисица!
С обзиром на све већи ареал распростирања, недостатак природних непријатеља и генерално, услове који владају у многим ловиштима широм Балкана, текућа, трећа деценија 21. века би се могла назвати “златним добом” за шакале.
Овог предатора је све више, у већини ловишта полако али сигурно потискује лисицу, а мноштво дивљих депонија са остацима из кланичне индустрије оставља му обиље хране.
Према научном раду стручњака са београдског Биолошког факултета, дивље депоније су главни извор хране за шакале у Србији, а не племенита дивљач коју улови. То је у делу ловачке популације изазвало чак и бурне реакције, уз тврдње да је овај предатор најодговорнији за мањак срнеће дивљачи, фазана, зечева…
Било како било, да се популација шакала не повећава и одржава у подношљивом броју, старају се ловци којима је надмудривање са шакалом често омиљена ловачка дисциплина. Један од њих је Слађан Никић из Зрењанина.
Недавно је, са колегом Магда Емилом (обојица су чланови ЛД у Лукином Селу), ловили у атару севернобанатског села Бочара. Резултат је био импресиван: пало је осам предатора, по четири шакала и лисице у току једне вечери!
- У околини Ечке и Лукиног Села, где се шакал одомаћио у мноштву закоровљених рибњачких језера, лисица готово да нема. Ипак, код Бочара шакал и даље није потиснуо лисицу, па је бројност оба предатора поприлична. Пријатељ и ја смо одлазили у неколико наврата, и увек је одстрел био сличан последњем - каже Никић.
Слађан воли да лови предаторе. Што се шакала на “матичном” терену тиче, годинама прати њихово понашање и има неколико занимљивих запажања.
- Лукав је, сналаж-љив, супериорнији од лисице. С временом су научили на звук вабилица, не залећу се на њих као пре. Научили су и на звук аутомобила, више пута сам видео како беже када га чују – каже Слађан Никић.
