NOĆ LOVA NA PREDATORE U BOČARU Lovci za jedno veče odstrelili osam šakala i lisica!
S obzirom na sve veći areal rasprostiranja, nedostatak prirodnih neprijatelja i generalno, uslove koji vladaju u mnogim lovištima širom Balkana, tekuća, treća decenija 21. veka bi se mogla nazvati “zlatnim dobom” za šakale.
Ovog predatora je sve više, u većini lovišta polako ali sigurno potiskuje lisicu, a mnoštvo divljih deponija sa ostacima iz klanične industrije ostavlja mu obilje hrane.
Prema naučnom radu stručnjaka sa beogradskog Biološkog fakulteta, divlje deponije su glavni izvor hrane za šakale u Srbiji, a ne plemenita divljač koju ulovi. To je u delu lovačke populacije izazvalo čak i burne reakcije, uz tvrdnje da je ovaj predator najodgovorniji za manjak srneće divljači, fazana, zečeva…
Bilo kako bilo, da se populacija šakala ne povećava i održava u podnošljivom broju, staraju se lovci kojima je nadmudrivanje sa šakalom često omiljena lovačka disciplina. Jedan od njih je Slađan Nikić iz Zrenjanina.
Nedavno je, sa kolegom Magda Emilom (obojica su članovi LD u Lukinom Selu), lovili u ataru severnobanatskog sela Bočara. Rezultat je bio impresivan: palo je osam predatora, po četiri šakala i lisice u toku jedne večeri!
- U okolini Ečke i Lukinog Sela, gde se šakal odomaćio u mnoštvu zakorovljenih ribnjačkih jezera, lisica gotovo da nema. Ipak, kod Bočara šakal i dalje nije potisnuo lisicu, pa je brojnost oba predatora poprilična. Prijatelj i ja smo odlazili u nekoliko navrata, i uvek je odstrel bio sličan poslednjem - kaže Nikić.
Slađan voli da lovi predatore. Što se šakala na “matičnom” terenu tiče, godinama prati njihovo ponašanje i ima nekoliko zanimljivih zapažanja.
- Lukav je, snalaž-ljiv, superiorniji od lisice. S vremenom su naučili na zvuk vabilica, ne zaleću se na njih kao pre. Naučili su i na zvuk automobila, više puta sam video kako beže kada ga čuju – kaže Slađan Nikić.
