УБСКО ЛОВИШТЕ ЈЕ ЗА ЉУБИТЕЉЕ ЛОВА И ПРИРОДЕ Лов на фазане и јаребице у рајским теренима између две реке
У ери када се ловишта из године у годину смањују, поготово она у близини већих градских центара, недељни лов у Убу подсећа да у Србији и даље има прелепих ловних терена, да добро газдовање на благородној земљи даје резултате.
Група ловаца је у недељу ловила фазанског петла и коку крај Уба и за нешто јаче од сата сви су имали фазана, па је лов окончан. Но, главни утисак је обиље лепих ловних терена прожетих ремизама, каквих је мало и у (традиционално богатим) војвођанским ловиштима, с обзиром да су поједини паори узорали и разорали све што се могло, и то без последица.
Ловачко удружење „Уб”, из истоименог места, има 900 ловаца, те спада међу највећа у Србији, а газдује над 46.000 хектара. Ловиште је подељено на седам ревира, махом је равничарског типа, сем дела према Коцељеви и Ваљеву, који је више брдско–планинско. Кроз лепе терене протичу реке Тамнава и Уб, као и њихове мање притоке. Удружење је основало привредно друштво, које се бави разним делатностима, попут ловног туризма, производње фазана и јаребица, хране за дивљач, угоститељства...
Реинтродукција јаребице
У оквиру убског удружења је фазанерија, која годишње произведе 25.000 фазана и 3.000 јаребица. У заједничком пројекту са Управом за шуме ради се реинтродукција јаребица, те се око 300 комада пушта у 7-8 ловишта. За сада, резултати су променљиви, јаребице су се негде запатиле, негде остале у малом броју. У Убу сматрају да је у оба случаја пресудан био људски фактор.
- У оквиру Удружења имамо 154 групе и једнак број хранилица и појилица – каже председник ЛУ „Уб” Зоран Марковић. Газдујемо са фазанском и срнећом дивљачи и са зецом. Годишње у ловиште пустимо око 5.500 фазана. Имамо 1.800 грла срнеће дивљачи, а одстрелимо око 200 годишње. Зец се полако враћа и на наше терене, а ове сезоне одстрелили смо 600 комада. Има и дивљих свиња, али не газдујемо са црном дивљачи и не ловимо је. Стимулишемо одстрел предатора – шакала и лисице са 1.500 динара по комаду, 1.000 динара остали предатори, а та цифра се не исплаћује, већ се умањује чланарина до њеног пуног износа од 16.000 динара.
Криволов је, кажу Убљани, у највећој мери сузбијен. Не може се искоренити, али постоји већи проблем од њега – штете од дивљачи на путевима. Око три и по милиона динара ово удружење је издвојило, у просеку, минулих сезона због одштете коју возачи наплате.
Д. Кнежић
