UBSKO LOVIŠTE JE ZA LJUBITELJE LOVA I PRIRODE Lov na fazane i jarebice u rajskim terenima između dve reke
U eri kada se lovišta iz godine u godinu smanjuju, pogotovo ona u blizini većih gradskih centara, nedeljni lov u Ubu podseća da u Srbiji i dalje ima prelepih lovnih terena, da dobro gazdovanje na blagorodnoj zemlji daje rezultate.
Grupa lovaca je u nedelju lovila fazanskog petla i koku kraj Uba i za nešto jače od sata svi su imali fazana, pa je lov okončan. No, glavni utisak je obilje lepih lovnih terena prožetih remizama, kakvih je malo i u (tradicionalno bogatim) vojvođanskim lovištima, s obzirom da su pojedini paori uzorali i razorali sve što se moglo, i to bez posledica.
Lovačko udruženje „Ub”, iz istoimenog mesta, ima 900 lovaca, te spada među najveća u Srbiji, a gazduje nad 46.000 hektara. Lovište je podeljeno na sedam revira, mahom je ravničarskog tipa, sem dela prema Koceljevi i Valjevu, koji je više brdsko–planinsko. Kroz lepe terene protiču reke Tamnava i Ub, kao i njihove manje pritoke. Udruženje je osnovalo privredno društvo, koje se bavi raznim delatnostima, poput lovnog turizma, proizvodnje fazana i jarebica, hrane za divljač, ugostiteljstva...
Reintrodukcija jarebice
U okviru ubskog udruženja je fazanerija, koja godišnje proizvede 25.000 fazana i 3.000 jarebica. U zajedničkom projektu sa Upravom za šume radi se reintrodukcija jarebica, te se oko 300 komada pušta u 7-8 lovišta. Za sada, rezultati su promenljivi, jarebice su se negde zapatile, negde ostale u malom broju. U Ubu smatraju da je u oba slučaja presudan bio ljudski faktor.
- U okviru Udruženja imamo 154 grupe i jednak broj hranilica i pojilica – kaže predsednik LU „Ub” Zoran Marković. Gazdujemo sa fazanskom i srnećom divljači i sa zecom. Godišnje u lovište pustimo oko 5.500 fazana. Imamo 1.800 grla srneće divljači, a odstrelimo oko 200 godišnje. Zec se polako vraća i na naše terene, a ove sezone odstrelili smo 600 komada. Ima i divljih svinja, ali ne gazdujemo sa crnom divljači i ne lovimo je. Stimulišemo odstrel predatora – šakala i lisice sa 1.500 dinara po komadu, 1.000 dinara ostali predatori, a ta cifra se ne isplaćuje, već se umanjuje članarina do njenog punog iznosa od 16.000 dinara.
Krivolov je, kažu Ubljani, u najvećoj meri suzbijen. Ne može se iskoreniti, ali postoji veći problem od njega – štete od divljači na putevima. Oko tri i po miliona dinara ovo udruženje je izdvojilo, u proseku, minulih sezona zbog odštete koju vozači naplate.
D. Knežić
