ZRENJANINAC BRANISLAV KURELJUŠIĆ USPEŠAN U INOSTRANSTVU Doktor veterinarske medicine za kog povratak u Srbiju nije bio upitan

Rezultati njegovog rada predstavljeni su u naučnim publikacijama, kao i na naučnim i stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu. U svojoj dosadašnjoj karijeri, dr Kureljušić je publikovao više od 290 radova. Kao predavač je učestvovao na preko 50 domaćih i međunarodnih naučnih skupova. Diplomirao je u novembru 2006. godine kao student generacije, sa prosečnom ocenom 9,54, a doktorirao je u 31. godini.

Od februara 2008. je zaposlen u Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije, gde se bavi specijalističkim poslovima i naučno-istraživačkim radom. Trenutno je u zvanju naučnog savetnika u okviru Odeljenja za epizootiologiju, kliničku patologiju, patološku morfologiju i reprodukciju. Inače, kao stipendista Ministarstva poljoprivrede SAD, a po predlogu Instituta, bio je na jednomesečnoj obuci iz oblasti veterinarske patologije na Katedri za patologiju na Koledžu veterinarske medicine u Ajovi. Postdoktorsko usavršavanje imao je na Institutu za patologiju i sudsku veterinarsku medicinu Univerziteta veterinarske medicine u Beču.

Kaže da povratak u Srbiju za njega uopšte nije bio upitan, imajući u vidu da je već imao posao i da je jedva čekao da nastavi svoj stručni i naučni rad u Beogradu.

-Nakon završenog doktorata želeo sam da odem u inostranstvo na dalje usavršavanje. Tražeći mogućnosti za to, odlučio sam da to bude Univerzitet veterinarske medicine u Beču. Jedan od razloga je bila i blizina Beograda, pošto mi je supruga tada bila u drugom stanju. S druge strane, to je i jedini Univerzitet veterinarske medicine u Evropi. Konkurisao sam za sredstva tadašnjeg Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i dobio stipendiju za postdoktorsko usavršavanje – priča za „Dnevnik” dr Branislav Kureljušić.

Boravak u prestonici Austrije imao je pozitivan uticaj na njegovu profesionalnu karijeru, pa tako ostvarena naučna saradnja sa kolegama iz ove institucije traje i danas.

-Ovih dana sam upravo obavešten od strane Ministarstva nauke da nam je odobren zajednički bilateralni projekat između moje institucije – Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije i Univerziteta veterinarske medicine u Beču. To je samo nastavak naše dugogodišnje saradnje i ostvarenih dobrih kolegijalnih odnosa – dodaje dr Kureljušić.

Na pitanje zašto se odlučio baš za Fakultet veterinarske medicine, odgovara da je tokom detinjstva školske raspuste i vikende provodio u Banatskom Despotovcu, selu nadomak Zrenjanina.

-Baka i deka, i po očevoj i po maminoj liniji, živeli su u tom selu i gajili životinje: konje, svinje, koze, živinu… Ljubav prema životinjama nastala je u tom periodu. Umesto da vodim psa na povocu, ja sam nosio kokošku u naručju. Najviše sam voleo da se igram sa prasićima u svinjcu – seća se naš sagovornik.

U tom periodu, naravno, o svom budućem profesionalnom zanimanju nije razmišljao. Pored toga, značajan uticaj na odluku da upiše Fakultet veterinarske medicine imao je i njegov otac, agronom i magistar mlekarstva.

- Svoju neostvarenu želju da upiše Veterinarski fakultet podsvesno je preneo na mene. S druge strane, sestra je u to vreme bila student medicine i ja nisam hteo da je kopiram i krenem njenim stopama. Na kraju je veterinarska medicina bila moj izbor – ističe dr Branislav Kureljušić.

Ž. Balaban

Foto: Privatna arhiva