Zlatovez inđijskih vezilja na dar stranim zvaničnicima

Sarađivale su i sa Koka kolom, a za londonski brend „Kustorandpoluh” vezu i šiju nesesere i torbice koje se prodaju po celom svetu.

Jovanka Nina Šovljanski, predsednica ovog udruženja kaže da ona sa članicama prenosi znanje mlađima, jer je to najsigurniji način očuvanja tradicije, te da su iz tog razloga i osnovale „EtnoDom Gorocvet”, a da su znanjem i talentom otvorile mnoga vrata.

- Naše udruženje je 15 godina član Etno mreže, organizacije koja okuplja žene koje se bave rukotvorinama i zahvaljujući njima smo došle do projekta Zapošljavanje 1.000 žena. Tako su zapravo žene krenule da izrađuju radove za potrebe protokola Vlade Srbije. Reč je najčešće o stilizovanim slovima azbuke u okviru kojih se nalaze i motivi Mirosavljevog jevanđelja i minijature koje sadrže motive Fruškogorskih manastira. Pored toga i Opština Inđija i Turistička organizacija, takođe, poklanjaju naše radove prilikom sličnih poseta – pojašnjava naša sagovornica. Kaže da su za kineskog predsednika uradili pojas u tehnici zlatoveza.

Reč je o tehnici koja je bila zastupljena na dvorovima i u manastirima. Svakako najpoznatiji zlatovez u Srbiji je „Pohvala knezu Lazaru” delo monahinje Jefimije, na koga se kako kaže naša sagovornica ugledaju i članice Udruženja.

- Zlatovez se može raditi na dva načina. Prvi je preko kartona, sa dva konca i dve igle. Na platno se zalepi tanak kartončić, pa se onda žica prebacuje sa leve na desnu stranu. Nekada se umesto žice koristilo zlato i bilo je veoma skupo, pa se nije moglo provlačiti kroz tkaninu i karton je rešenje. Drugim koncem koji je u boji zlata se sve to učvršćuje. Drugi način se radi sa zlatnim nitima i to se najčešće koristi kod peškira ili narodne nošnje – kaže Nina.

U saradnji sa Etno mrežom članice Udruženja vezle su bilborde za Koka kolu. Dva bilborda, jedan veličine tri sa četiri metra i drugi, dva sa dva imali su prepoznatljiv logo ove svetske kompanije.

Od početka osnivanja 2007. godine članice sarađuju sa Muzejom Vojvodine u Novom Sadu i Etnografskim muzejom u Beogradu. Oslanjaju se na tradicionalne motive i one koji su zastupljeni u narodnim nošnjama.

- Rad našeg udruženja pre svega je usmeren na prenošenje veština tradicionalnih tehnika izrade rukotvorina na decu i omladinu pa projekte sprovodimo u osnovnim  i srednjim školama kako bi đake što ranije upoznali sa lepotom tradicije. Kao motive biramo najznačajnije segmente našeg kulturnog nasleđa - tehniku veza i zlatoveza sa posebnim akcentom na  ćirilično pismo, narodne nošnje i običaje – kaže ona.

Remek delo veziljske umetnosti

Inđijske vezilje uzore nalaze u tradiciji. „Pohvala knezu Lazaru” je vez na platnu, delo monahinje Jefimije, primer sačuvane veziljske srednjovekovne umetnosti.

To remek delo urađeno je kao pokrov za kovčeg sa moštima. Spada u najznačajnije pesničke tvorevine srpske srednjovekovne književnosti i važan je istorijski izvor.

Aktivno učestvuju na izložbama, edukacijama i projektima koji su usmereni na očuvanje tradicionalnog identiteta Srba. Bave se očuvanjem i negovanjem starih zanata, etno kulture i tradicije okupljanjem zainteresovanih članova i učestvovanjem na manifestacijama koje to podstiču, izradom proizvoda domaće radinosti, edukacijom u oblasti starih zanata i etno kulture.

Imaju veliku podršku Opštine Inđija i Turističke organizacije, a pet članica je prošlo kvalitetnu edukaciju Etno mreže u tehnikama starih zanata i radilo obuke na terenu. Takođe su prošle i obuke pisanja i vođenja projekata.

Slađana Aničić Ilić