ZAVRŠENA SAGA O SEČANJSKOM TRANSPETROLU Samo sitniš za neke poverioce
SEČANJ: Usvajanjem završnog računa i izveštaja stečajnog upravnika, okončan je postupak stečaja nad stečajnom masom sečanjskog preduzeća „Transpetrol”.
Istim rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu, Agenciji za privredne registre je naloženo da izbriše stečajnu masu „Transpetrola” iz registra stečajnih masa.
Ovim je obavljena i poslednja deoba novca iz stečajne mase nekada uglednog preduzeća. Na red su došli poverioci trećeg reda, njih 385, koji su dobili po 0,99 odsto od utvrđenih potraživanja. Za deobu je preostalo ukupno 13,7 miliona dinara, a pojedinačni iznosi koji su isplaćeni poveriocima kreću se od svega nekoliko dinara do 1,4 miliona.
Određeni su i konačna nagrada za rad stečajne upravnice Dragice Arsić u ukupnom iznosu od 14 miliona dinara, zatim nagrada za njen rad kao privremenog stečajnog upravnika od 750.000 dinara, kao i konačni troškovi stečajnog upravnika od 1.477.492 dinara. Sud je konstatovao i uvećanje nagrade od 40 odsto, zbog izuzetno komplikovanog stečaja i efikasnog rada stečajnog upravnika. Kako je navedeno u obrazloženju, imovina preduzeća je vrlo brzo prodata i unovčena, a poseban izazov bila je legalizacija ribnjaka za proizvodnju konzumnog šarana. U toku stečaja organizovan je i izlov konzumnog šarana i riblje mlađi.
Gašenje potrajalo dvanaest godina
Stečaj u „Transpetrolu“ otvoren je 2. novembra 2011. godine, nakon čega su poverioci podneli 422 prijave potraživanja. Utvrđeno je da ukupna potraživanja iznose čak 1,8 milijardi dinara. S obzirom na to da nije usvojen plan reorganizacije, koji je podneo osnivač preduzeća, već u martu 2012. godine proglašeno je bankrotstvo nad stečajnim dužnikom.
„Transpetrol“ je kao pravno lice prodat u februaru 2018. godine, pa je mesec dana kasnije obustavljen stečaj nad firmom. Postupak je nastavljen samo nad stečajnom masom.
U toku trajanja stečaja naknadno je pronađeno 12 goveda, za koje se nije znalo u momentu pokretanja postupka. Prodajom goveda, jer nije bilo uslova za njihovo uzgajanje, uvećana je novčana masa.
Dokumentacija stečajnog dužnika u momentu otvaranja stečaja nije bila sređena, što je zahtevalo dodatni trud. Deo imovine bio je u posedu trećeg lica, koje nije plaćalo zakupninu, pa su vođeni odvojeni sporovi, čak i nakon prodaje preduzeća kao pravnog lica. Sve parnice, konstatovano je u rešenju suda, osim dve, rešene su u korist stečajnog dužnika, čime su vredna imovina i novčana sredstva sačuvani, što je omogućilo namirenje poverilaca.
Poverioci prvog i drugog reda isplaćeni su prethodnih godina, nakon što je preduzeće prodato, čime je okončan stečaj u „Transpetrolu”, dok je postupak nastavljen nad stečajnom masom.
Ž. Balaban