ЗАВРШЕНА САГА О СЕЧАЊСКОМ ТРАНСПЕТРОЛУ Само ситниш за неке повериоце

Истим решењем Привредног суда у Зрењанину, Агенцији за привредне регистре је наложено да избрише стечајну масу „Транспетрола” из регистра стечајних маса. 

Овим је обављена и последња деоба новца из стечајне масе некада угледног предузећа. На ред су дошли повериоци трећег реда, њих 385, који су добили по 0,99 одсто од утврђених потраживања. За деобу је преостало укупно 13,7 милиона динара, а појединачни износи који су исплаћени повериоцима крећу се од свега неколико динара до 1,4 милиона. 

Одређени су и коначна награда за рад стечајне управнице Драгице Арсић у укупном износу од 14 милиона динара, затим награда за њен рад као привременог стечајног управника од 750.000 динара, као и коначни трошкови стечајног управника од 1.477.492 динара. Суд је констатовао и увећање награде од 40 одсто, због изузетно компликованог стечаја и ефикасног рада стечајног управника. Како је наведено у образложењу, имовина предузећа је врло брзо продата и уновчена, а посебан изазов била је легализација рибњака за производњу конзумног шарана. У току стечаја организован је и излов конзумног шарана и рибље млађи.

Гашење потрајало дванаест година 

Стечај у „Транспетролу“ отворен је 2. новембра 2011. године, након чега су повериоци поднели 422 пријаве потраживања. Утврђено је да укупна потраживања износе чак 1,8 милијарди динара. С обзиром на то да није усвојен план реорганизације, који је поднео оснивач предузећа, већ у марту 2012. године проглашено је банкротство над стечајним дужником.

„Транспетрол“ је као правно лице продат у фебруару 2018. године, па је месец дана касније обустављен стечај над фирмом. Поступак је настављен само над стечајном масом. 

У току трајања стечаја накнадно је пронађено 12 говеда, за које се није знало у моменту покретања поступка. Продајом говеда, јер није било услова за њихово узгајање, увећана је новчана маса.

Документација стечајног дужника у моменту отварања стечаја није била сређена, што је захтевало додатни труд. Део имовине био је у поседу трећег лица, које није плаћало закупнину, па су вођени одвојени спорови, чак и након продаје предузећа као правног лица. Све парнице, констатовано је у решењу суда, осим две, решене су у корист стечајног дужника, чиме су вредна имовина и новчана средства сачувани, што је омогућило намирење поверилаца.

Повериоци првог и другог реда исплаћени су prеthodnih година, након што је предузеће продато, чиме је окончан стечај у „Транспетролу”, док је поступак настављен над стечајном масом.

Ж. Балабан