Za ravnanje apatinske industrijske zone potrebna dva miliona evra

Slobodna zona ima depresije i prema rečima predsednika Opštine Apatin Milana Škrbića, potrebno je nasuti pesak kako bi se zemljište izravnalo, što je investicija vredna dva miliona evra.

„U toj zoni imamo sedam kilometara puteva, uvedenu struju i kanalizaciju, ostalo je samo da se naspu tri depresije, odnosno peskom izravnaju. Za 30 hektara, odnosno 300.000 kvadrata potrebno je dva miliona evra i investicija se mora uraditi ođednom, jer kad bi sada uradili pola, onda je opet potrebno vući cevi do tog mesta, praviti bent, što je takođe trošak i posao koji ne bi da radimo tako da se troškovi još uvećavaju“, tvrdi Škrbić.

On dodaje da su potrebna ulaganja, kako bi privukli investitore, koji će uposliti ljude i obezbediti viši standard građana, kao i bolji život. Opština je bila u teškim dugovanjima pre dve godine, jer je prema rečima predsednika Opštine, prethodna lokalna samouprava napravila 550 miliona dinara duga po raznim osnovama.

„Morali smo da 330 miliona dinara da platimo u roku od pola godine, što je zahtevalo štednju u svim segmentima i uspeli smo. Takođe, Apoteka je dugovala 70 miliona dinara, te smo napravili reprogram duga, a veliku pomoć smo dobili iz buyeta za razvoj lokalnih samouprava. Apoteke su izdate u zakup po ceni od 550.000 dinara mesečno, i to smo uradili među prvima“, kaže Škrbić.

Najveći problem ove opštine je nezaposlenost, ali kao i kod većine mesta u Vojvodini, napominje Škrbić, za neke poslove nema dovoljno radnika.

„Sve opštine imaju taj problem, i ne samo u Srbiji. Bio sam nedavno u bratskoj opštini Nevesinje, isti je problem i tamo“, ističe predsednik Škrbić.

Mladi se sele u velike gradove, ili idu na sezonski rad u inostranstvo, pogotovo kada je zanatski kadar u pitanju. Apatin je nekada bio centar brodogradnje, ali su imali i čuvene kuvare, kod kojih su svi dolazili na obuku.

„Danas varilaca, na primer, nema nigde, i niko ni ne želi od mladih da izučava taj zanat. Oni radnici što su stekli praksu u brodogradilištu su otišli, jer su ovde imali plaćen radni sat četiri, pet evra, a u Hrvatskoj je radni sat 12 evra, ali su i njihovi radnici otišli za Evropsku uniju gde je radni sat 24 evra, tako da je problem manjka radne snage u celom regionu isti“, napominje Škrbić i dodaje da nema ni brodomontera po kojima su nekada bili takođe čuveni.

M. Stakić

Projekat „Javni interes u Apatinu“ realizovala je „Panonija media“ uz podršku „Dnevnika“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.