За равнање апатинске индустријске зоне потребна два милиона евра

Слободна зона има депресије и према речима председника Општине Апатин Милана Шкрбића, потребно је насути песак како би се земљиште изравнало, што је инвестиција вредна два милиона евра.

„У тој зони имамо седам километара путева, уведену струју и канализацију, остало је само да се наспу три депресије, односно песком изравнају. За 30 хектара, односно 300.000 квадрата потребно је два милиона евра и инвестиција се мора урадити ођедном, јер кад би сада урадили пола, онда је опет потребно вући цеви до тог места, правити бент, што је такође трошак и посао који не би да радимо тако да се трошкови још увећавају“, тврди Шкрбић.

Он додаје да су потребна улагања, како би привукли инвеститоре, који ће упослити људе и обезбедити виши стандард грађана, као и бољи живот. Општина је била у тешким дуговањима пре две године, јер је према речима председника Општине, prеthodna локална самоуправа направила 550 милиона динара дуга по разним основама.

„Морали смо да 330 милиона динара да платимо у року од пола године, што је захтевало штедњу у свим сегментима и успели смо. Такође, Апотека је дуговала 70 милиона динара, те смо направили репрограм дуга, а велику помоћ смо добили из buyеta за развој локалних самоуправа. Апотеке су издате у закуп по цени од 550.000 динара месечно, и то смо урадили међу првима“, каже Шкрбић.

Највећи проблем ове општине је незапосленост, али као и код већине места у Војводини, напомиње Шкрбић, за неке послове нема довољно радника.

„Све општине имају тај проблем, и не само у Србији. Био сам недавно у братској општини Невесиње, исти је проблем и тамо“, истиче председник Шкрбић.

Млади се селе у велике градове, или иду на сезонски рад у иностранство, поготово када је занатски кадар у питању. Апатин је некада био центар бродоградње, али су имали и чувене куваре, код којих су сви долазили на обуку.

„Данас варилаца, на пример, нема нигде, и нико ни не жели од младих да изучава тај занат. Они радници што су стекли праксу у бродоградилишту су отишли, јер су овде имали плаћен радни сат четири, пет евра, а у Хрватској је радни сат 12 евра, али су и њихови радници отишли за Европску унију где је радни сат 24 евра, тако да је проблем мањка радне снаге у целом региону исти“, напомиње Шкрбић и додаје да нема ни бродомонтера по којима су некада били такође чувени.

М. Стакић

Пројекат „Јавни интерес у Апатину“ реализовала је „Панонија медиа“ уз подршку „Дневника“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.