Vremeplov na sceni Gradskog pozorišta u Rumi

Iako se uskoro bliži tri decenije od osnivanja ovog malog teatra, princip rada sa mladim ljudima je ostao isti, čemu svedoče imena poput Vlade Grbića, Bojane Milanović, Tijane Marković, pa sve do nekih novih generacija među kojima su Anđela Pećinar i Stefan Starčević.

Mentor i pozorišni reditelj Zoltan Fridman, od osnivanja privlači mlade ljude u svet glume kroz proces pripremanja predstave. Kako kaže, kroz godine je naučio da deci bude prijatelj, pa tek onda učitelj.

- Trudimo se da razgovaramo sa mladima. Učimo ih svemu, ne samo glumi. Uvek osluškujemo njihove želje. Fokusiramo se na proces, a ne na potrebu da napravimo neku predstavu. Predstava jeste kruna tog rada, ali se mi kroz tih nekoliko meseci trudimo da naučimo neke bitnije stvari - kaže Fridman.

Zahvaljujući Gradskom pozorištu nedavno je održan 25. Trema fest sa gostujućim Akdemijama umetnosti iz zemlje i regiona, a žiri su ove godine činili Zijah Sokolović i Tanja Bošković. Članovi rumskog pozorišta su kroz ovaj festival imali prilku da se bolje upoznaju sa glumom i nauče da pozorište ne čine samo glumci, već da su u tom lancu jednako bitne karike i kostimografi, scenografi, reditelji i tehničari. Prema Fridmanovim rečima, mladi su kroz sam festival, ali i kroz radionice u pozorištu imali priliku da rade sa velikim imenima srpskog glumišta poput Sonje Savić, Vlade Grbića, kao i sa Miroslavom Batom Ninkovićem i Borisom Čakširanom.

Međutim, iako njihov rad niže uspehe iz godinu u godinu, kao i sva umetnička društva koja nemaju veliku pomoć uprave, i rumsko pozorište suočava se finansijskim problemima kako bi nastavilo svoju tradiciju. Pored ovog, jedan od ključnih problema je i nalaženje prostora za probe.

Pozorište se trudi da održi kontinuitet i redovno organizuje probe. Nažalost, one se često otkazuju ukoliko se termin poklopi sa projekcijom filma u sali Kulturnog centra „Brana Crnčević” ili sa gostujućom predstavom iz Beograda. Pozorište, ipak, uspeva da opstane i da se izbori sa preprekama.

- Zahvaljujući problemu koji imamo otkrivamo neke nove prostore i scene. Iako može biti hendikep kada ste u procesu spremanja predstave, ipak, mladim ljudima na neke druge načine tada pokazujete kako da improvizuju – navodi Fridman, dodajući da njihova želja za igranjem nikada ne prestaje.

Rumsko pozorište ne improvizuje samo sa prostorom, već i sa finansijama, što predstavlja veliku kočnicu u realizaciji ideja i zamisli. Međutim, finansijski aspekt delimično pokrivaju građani ovog grada.

- Doneli smo odluku da na svakom igranju stoji kutija za donaciju. Na taj način građani koji nas gledaju odlučuju da li se naš trud isplati ili ne.  Srećom se pokazalo da smo uspeli da ih zainteresujemo za ovakvu ideju, i da se ipak isplati – govori Fridman.

Koliko je ova ustanova bitna kako gradu, tako i samim glumcima, objašnjava glumica Anđela Pećinar, koja je svoje prve replike izgovorila baš na daskama rumskog amaterskog pozorišta.

- Ta vatra se prenosi i nikada ne gasi. Kada god se ponovo vratim u Rumu, mene dočeka nova scena, neki novi ljudi, neka nova dobra predstava -  kazala je Pećinar.       

T. Ćulibrk

Projekat „Ruma kulturno” realizuje „DVP Digital”, a sufinansira Opština Ruma.

Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.