Времеплов на сцени Градског позоришта у Руми

Иако се ускоро ближи три деценије од оснивања овог малог театра, принцип рада са младим људима је остао исти, чему сведоче имена попут Владе Грбића, Бојане Милановић, Тијане Марковић, па све до неких нових генерација међу којима су Анђела Пећинар и Стефан Старчевић.

Ментор и позоришни редитељ Золтан Фридман, од оснивања привлачи младе људе у свет глуме кроз процес припремања представе. Како каже, кроз године је научио да деци буде пријатељ, па тек онда учитељ.

- Трудимо се да разговарамо са младима. Учимо их свему, не само глуми. Увек ослушкујемо њихове жеље. Фокусирамо се на процес, а не на потребу да направимо неку представу. Представа јесте круна тог рада, али се ми кроз тих неколико месеци трудимо да научимо неке битније ствари - каже Фридман.

Захваљујући Градском позоришту недавно је одржан 25. Трема фест са гостујућим Акдемијама уметности из земље и региона, а жири су ове године чинили Зијах Соколовић и Тања Бошковић. Чланови румског позоришта су кроз овај фестивал имали прилку да се боље упознају са глумом и науче да позориште не чине само глумци, већ да су у том ланцу једнако битне карике и костимографи, сценографи, редитељи и техничари. Према Фридмановим речима, млади су кроз сам фестивал, али и кроз радионице у позоришту имали прилику да раде са великим именима српског глумишта попут Соње Савић, Владе Грбића, као и са Мирославом Батом Нинковићем и Борисом Чакшираном.

Међутим, иако њихов рад ниже успехе из годину у годину, као и сва уметничка друштва која немају велику помоћ управе, и румско позориште суочава се финансијским проблемима како би наставило своју традицију. Поред овог, један од кључних проблема је и налажење простора за пробе.

Позориште се труди да одржи континуитет и редовно организује пробе. Нажалост, оне се често отказују уколико се термин поклопи са пројекцијом филма у сали Културног центра „Брана Црнчевић” или са гостујућом представом из Београда. Позориште, ипак, успева да опстане и да се избори са препрекама.

- Захваљујући проблему који имамо откривамо неке нове просторе и сцене. Иако може бити хендикеп када сте у процесу спремања представе, ипак, младим људима на неке друге начине тада показујете како да импровизују – наводи Фридман, додајући да њихова жеља за играњем никада не престаје.

Румско позориште не импровизује само са простором, већ и са финансијама, што представља велику кочницу у реализацији идеја и замисли. Међутим, финансијски аспект делимично покривају грађани овог града.

- Донели смо одлуку да на сваком игрању стоји кутија за донацију. На тај начин грађани који нас гледају одлучују да ли се наш труд исплати или не.  Срећом се показало да смо успели да их заинтересујемо за овакву идеју, и да се ипак исплати – говори Фридман.

Колико је ова установа битна како граду, тако и самим глумцима, објашњава глумица Анђела Пећинар, која је своје прве реплике изговорила баш на даскама румског аматерског позоришта.

- Та ватра се преноси и никада не гаси. Када год се поново вратим у Руму, мене дочека нова сцена, неки нови људи, нека нова добра представа -  казала је Пећинар.       

Т. Ћулибрк

Пројекат „Рума културно” реализује „ДВП Дигитал”, а суфинансира Општина Рума.

Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.