Vrbički prolećni beli luk održava selo; čeka se još samo sertifikat

To opredeljenje iskazano je i na Festivalu belog luka održanom u subotu osmi put, kada je priređeno savetovanje o proizvodnji ovog useva u skladu sa dobijanjem sertifikata o geografskom poreklu, njegovoj organskoj proizvodnji i mogućnostima plasmana na domćem i inostranom tržištu.

Vrbica ima 160 žitelja, u oko stotinu domaćinstava, od kojih se njih 80 bave proizvodnjom belog luka i godišnje tržištu ponude oko 350 tona.

Prihod od belog luka glavni je izvor egzistencije, a za sada u procesu sertifikacije je 20 proizvođača.

Vrbički prolećni beli luk je poznat ne samo u Srbiji, nego i inostrnatsvu, a članovi Udruženja poljoprivrednih proizvođača „Vrbički prolećni beli luk“ zajedno sa nadležnim institucijama ulažu napore da prolećni beli luk bude njihov brend, koji će doprineti da ovo malo selo nadomak srpsko-rumunske granice opstane.

Beli luk se u u ataru Vrbice proizvodi od 1785. godine, autohtone sorte koje su prilikom naseljavanja žitelji doneli iz okoline Segedina i Makoa.

Teška crnica odgovara uzgoju belog luka, pri čemu je kako kažu proizvođači iz Vrbice da sadnja bude jako rano, čim to vreme dozvoli posle jake zime.

Udruženje “Vrbički prolećni beli luk” osnovano je pre osam godina sa ciljem da se beli luk koji ovdašnja domaćinstva uzgajaju promoviše kao brend sela.

Udurženje okuplja 20 proizvođača, koji su prošle godine uz pomoć Opštine Čoka i Poljoprirvedne stručne službe Senta pokrenuli proces za dobijeno rešenje o zaštiti geografskog porekla, za šta je Institut za prehrambene tehnologije iz Novog Sada je uradio elaborat. 

Naše selo na severu Banata je jako malo, pa se trudmo da ga nekako oživimo da ljudi ovde ostanu, da postoji neka realna budućnost da možemo živeti i opstati. Udruženje smo osnovali pre pet godina jer smo uvideli da samostalno svaki pojedinac ne može da se snalazi, nego probamo da se organizujemo i da nekako pokušamo zajednički da istupimo na tržište. Tome će svakako doprineti ako ispunimo sve uslove da naš prolećni beli luk bude brend sela Vrbice, kaže predsednica Udruženja „Vrbički prolećni beli luk“ Marija Feher.

Proces sertifikacije je još uvek u toku i odnosi se na upoređivanje predočemim u elaboratu sa stvarnom situacijiom na terenu.

Nenad Novaković, direktor subotičkog “Ogranik kontrol sistema”, specijalizovane firme koja se bavi sertifikacijom organske proizvodnje, rekao je da će u narednih meses dana biti doneta odluka u vezi sa sertifikacijom proizvođača u okviru ovog udruženja. Novaković objašnjava da za jednog proizvođača dobijanje ovog sertifikata za oznaku geografskog porekla znači da je ispunio pre svega određene standarde.

Tržišno to još uvek nije u punom smislu valorizovano, ali mislim da tu ima dosta prostora da se uradi u udruženjima i asocijacijama udruženja kroz jednu intezivnu saradnju sa nadležnim organima, od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu pa do Ministarstva poljoprivrede, koje je jedno od nadležnih institucija kada su u pitanju proizvodi sa oznakama geografskog porekla, ukazao je Novaković.

Sertifikaciju proizvoda sa oznakom geografskog porekla u Srbiji ima svega pet-šest brendova, kao što su futoški kupus, lipov med sa Fruške gore, maline iz Arilja i još neki, a za mnogo više proizvoda su doneta rešenja o zaštiti geografskog porekla.

U elaboratu o vrbičkom belom luku predočena je istina o ovom proizvodu. Vrbički beli luk se uzgaja u ataru sela Vrbica, tako je bilo oduvek i svi parametri i iz ovogodišnje proizvodnje idu u prilog specifičnostima i kvalitetu vrbičkog prolećnog belog luka u odnosu na ostale. Godina je bila jako sušna i vrbički beli luk ima najviše suve materije i ima više proteina i ostale karakteristike koje nemaju drugi. Eleborati o zaštiti geografskog porekla imaju za cilj da zaštite male proizvđače od velikih koji hoće da dođu sa strane pa samo hoće da iskoriste ono što je neko do sada uspešno radio i stvarao tradiciju, kaže dr Marija Bodroža Solarov iz Instituta za prehrambene tehnologije iz Novog Sada. 

Ako se izuzmu staračka domaćinstva, svi radno sposobni Vrbičani uzgajaju prolećni beli luk, većinom na manjim površinama, ali ima i proizvođača koji ga seju i na tri do pet katastarskih jutara.

Najveći je problem sezonska radna snaga, koje u selu nema dovoljno pa su ovdašnji domaćini po nadničare morali čak u Kikindu.

Rudolf Sabo se belim lukom bavi već tri decenije, a ove sezone je sa jednog jutra imao rod od 3,5 tona.

On i drugi proizvođači čekaju nakupce jer uglavnom njima prodaju robu, a oni dalje trguju vrbičkim belim lukom, jer za plasman nema drugog načina.

Najvažniji razlog za uključivanje u rad Udruženja “Vrbički prolećni beli luk” je da bismo se bolje organizovali i osigurali sigurniji plasman naše robe na tržištu. Beli luk nam donosi profit kada postižemo dobru cenu, koja se na veliko vrti oko dva evra, ali potrbeno je uložiti mnogo truda, jer da bi se postigao kvalitet sve se mora raditi ručno, veli Rudolf Sabo.

Milorad Mitrović