Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

VOJISLAV MRAKOVIĆ SE PRISEĆA Zrenjaninske Šumice kao Ada Ciganlija

29.06.2023. 12:24 12:30
Piše:
Foto: Ž. Balaban/Park na obodu grada na 11 hektara

​​​​​​​ZRENJANIN: Vest da je Skupština grada Zrenjanina usvojila predlog odluke o pribavljanju ugostiteljskog objekta „Motel” i pripadajućih parcela na prostoru Sportsko - rekreativnog centra „Ada Šumice” u javnu svojinu grada Zrenjanina, obradovala je mnoge Zrenjanince. O

vo je prvi korak u rešavanju višegodišnjeg problema jednog od najlepših delova grada na obalama Begeja.

Kada grad konačno postane vlasnik „Motela” i parcela oko njega, stvoriće se uslovi za sanaciju devastirane zgrade, eventualnu izgradnju novih objekata, kao i za unapređenje postojećih sportsko – rekreativnih sadržaja na delu lokaliteta „Motel - Šumice”, obrazložili su odluku gradski čelnici.

Ova vest obradovala je i šumarskog inženjera u penziji Vojislava Mrakovića, koji je učestvovao u formiranju „Motela”, onakvog kakvog ga danas poznajemo. Njegov posao bio je ozelenjavanje lokaliteta, ali je i svedočio svim događajima od pre nekoliko decenija, kada je „Motel Šumice” dobio današnji izgled.

- Na ovom prostoru je prvo izgrađen ugostiteljski objekat, popularani „Motel”, i to davne 1962. godine. Do njega se dolazilo letnjim putem pored Begeja, koji je izgledao drugačije nego sada - priča Vojislav Mraković.

Stariji Zrenjaninci se sećaju Begeja tih godina, plaže i talpe na „Motelu”. Kada je 1967. i 1968. godine rađen veliki projekat regulacije Begeja, kod „Motela” i Male Amerike, odnosno kada je Begej kanalisan kroz kanal DTD, lokacija motela je od poluostrva postala ostrvo, a do omiljene kafane se više nije moglo.

- Imamo lep objekat a ne možemo da mu priđemo. I onda je prvo napravljen drveni most preko rukavca Begeja, odmah pored manastira. Put od ulice 6. maja do „Motela” napravljen je 1978. godine. Tada se došlo na ideju da se od velikog prostranstva, a to je više od 11 hektara, napravi sportsko-rekreativni centar. Za projekat je bio zadužen arhitekta Živojin Žika Berbakov, koji je inače projektovao i bazen i druge sportske terene u gradu. Moj zadatak je bio da prostor ozelenim - nastavlja Mraković.

Seća se i kako je arhitekta Berbakov podigao na jednom delu teren, da bi se dobilo lažno uzvišenje, pa su deca mogla zimi da se skijaju i sankaju. Jer, ideja je bila da prostor oživi i da živi tokom cele godine. A pre svih ostalih radova, valjalo je očistiti dno rukavca Begeja od mulja i uspostaviti protok vode, kako se ne bi napravila bara i žabokrečina.

Sportsko - rekreativni centar „Motel Šumice” svečano je otvoren 2. oktobra 1980. godine, na Dan oslobođenja Zrenjanina u Drugom svetskom ratu. Znači, sportski tereni su izgrađeni za godinu i po dana. Tek nakon toga je počelo ozelenjavanje.


Parku potreban izlaz na reku

Vojislav Mraković kaže da ga je vest da će „Motel” biti vraćen gradu jako obradovala, jer to što poseduje Zrenjanin, ima retko koji grad, a vremenom ga je zapustio.

- Predivan park na obodu grada, pored manastira i još jednog parka, bivše Žirove šumice, to je bogatstvo. Ja sam u penziji i mene više niko ništa ne pita, i ne treba. Ali, kada bi me pitao šta da radi, rekao bih da prvo otvori izlaz na Begej. Poenta ovog kompleksa je reka, to je naš panonski dragulj. Plan je nekada bio da se napravi šetalište od mosta kod Policijske uprave do „Motela”, može i neko privezište za čamce. Otvoriti prilaz Begeju, jer je sada sve zaraslo u korov i šiblje, izmuljiti rukavac, a onda polako dodavati nove sadržaje. Jer, najgore bi bilo da ova zelena oaza bude prazna i da u nju, odnosno na poligon smešten na ovom prostoru, dolaze samo oni koji uče da voze – ističe Mraković.


-Želeo sam da napravim nešto nalik Adi Ciganliji. Dakle, razno drveće, listopadno i četinarsko, grmove, slobodne prostore sa travom. Dosta toga je preživelo i do danas, a kad god dođem na „Motel”, jednako se radujem kao i kad smo ga sadili. Tu su predivni atlaski kedrovi, srebrne lipe koje još cvetaju, za razliku od onih u gradu, gde su precvetale još pre dve nedelje. Tu je ponosni usamljeni jablan, koji je uspeo da preživi nelegalnu seču. Na ulazu su tri vrbe lepotice. Merio sam prirast drveća u debljini, ali poslednjih nekoliko godina to ne činim. Divno je napredovalo. Ponosan sam na dve bele topole, koje nismo mi posadili, nego smo ih zatekli. Inače, na ovom prostoru su ranije bili voćnjaci. Dugo je među kedrovima i brezama živela i jedna kruška - priča Vojislav Mraković.

Nekoliko godina nakon izgradnje, kompleks „Motela” je i osvetljen, postavljeni su mobilijari, dečije igralište… „Motel” je, i restoran i sportski centar, prolazio kroz tranziciju, kao i celo društvo.

Ž. Balaban

Piše:
Pošaljite komentar