Viktor Škorić iz Novog Miloševa voli da testira sopstveno znanje

Voli da učestvuje u kvizovima. Javnost ga je upoznala po uspešnom nastupu u „Slagalici“, ali još više po nedavnom učešću u „Poteri“.

- Učešće u kvizovima doživljavam kao izazivanje samog sebe. Javnost me je upoznala preko učešća u ova dva odlična i gledana kviza, ali nisu mi to prva takmičenja. Još kao gimnazijalac sam se takmičio, sa timom, u kvizovima „Zdravo Evropo“ i „Koliko se poznajemo“. Pre nekoliko godina sam se prijavio za „Slagalicu“ i tada nisam imao previše uspeha, ali sada, drugi put, stigao sam do polufinala. Izgubio sam od takmičara koji je kasnije postao pobednik ciklusa – priča Viktor.

U „Poteri“ je na neki način postao popularan jer se odrekao više sume, kako bi pomogao svojoj koleginici u kvizu da ne ostane sama u finalnoj poteri.

- Na kraju nas je tragač stigao, ali meni to nije važno. Ne učestvujem u kvizovima zbog novca, nego zato što volim da vidim koliko sam naučio, gde sam sada sa svojim znanjem, kao i da steknem iskustvo za neke buduće kvizove – navodi naš sagovornik.

Za učešće u kvizovima Viktor se ne priprema.

- To je ono što znam, što sam već naučio. Oduvek mnogo čitam i interesuju me razne oblasti. U stvari, pripremam se celog života. Jer, čitanje je deo mene – ističe Škorić.

I svojim đacima, a srpskom jeziku uči mališane od petog do osmog razreda, Viktor pokušava da usadi ljubav prema čitanju.

- Važno je da znaju gramatiku svog maternjeg jezika. Ali je isto tako važno da čitaju. Danas u digitalizovanom svetu to nije lako, ali to je moj zadatak - smatra Viktor.

Život u maloj sredini, kao što je Novo Miloševo, selo u opštini Novi Bečej, on ne vidi kao prepreku.

- Mirno je i lepo, imam sve što mi je potrebno, a istovremeno imam i više vremena za čitanje i pisanje. Do sada sam napisao dve knjige, jednu kratkih priča „Davnina, ruža i prah“, i drugu, zbirku eseja o Dušanu Vasiljevu „Magle, noći i žice“. Trenutno pišem novu knjigu. A Novo Miloševo je na takvom mestu da za pola sata ili sat stignem do Kikinde, Novog Sada, Zrenjanina, Beograda - kaže naš sagovornik.

Novo Miloševo, takođe, Viktoru omogućava i da dosta vremena provodi u prirodi, vozeći bicikl.

- Bicikl je moja druga velika ljubav, posle knjige. Polutrkačkim biciklom obišao sam celu Vojvodinu. Biciklom odem i kod devojke u Novi Sad. Istražujem i uživam. Pre dva meseca hteo sam da obiđem spomenik iz 1920. godine na tromeđi Srbije, Rumunije i Mađarske, i to sam i uradio - biciklom. Uglavnom vozim sam, ali jednom godišnje to uradim sa svojim društvom iz kikindske gimnazije – završava svoju priču Viktor Škorić.

Željko Balaban