Veterinarka Tamara Drakulić brine o ljubimcima u Žablju

Jedna od najlepših stvari je rođenje beba, kad pomognete da na svet dođe novi život, a zatim samo odrastanje tih životinja, koje pratimo i brinemo o njima gotovo od prvog dana života, odnosno od prve vakcine. Osim toga, neopisiv je osećaj kad uspete da izlečite životinju i da joj spasete život, priča Tamara o svom poslu, osmehujući se.

Iako je briga o životinjama stresan posao, kako za veterinara, tako i za njegovu porodicu, jer radni dan traje 24 sata, sedam dana nedeljno, Tamara je dokazala da ni to nije teško. Žabaljčani znaju da je dostupna u svako doba da pomogne njihovim ljubimcima, koji god da je razlog u pitanju, a osnova za sve to je ljubav prema životinjama.

Imam mnogo ljubimaca..., priča Tamara.

Čekaj, da prebrojim... Imam sedam pasa, od kojih sam dva udomila sa ulice. Jedan od njih je ženka mešanca, koja se okotila ispred moje kuće, jer sam je svaki dan hranila, a drugi je jazavičar, koji je igrom slučaja ostao kod mene, tu su i mojih pet pasa, koje sam već imala do tad, a i imam konja. E da, zaboravila sam i leminga, koji je bio želja mog šestogodišnjeg sina. Svi zajedno živimo u harmoniji, smeje se Tamara i dodaje da je srećna što ima porodicu koja je podržava u svemu i pođednako voli životinje.

Rođena Gospođinčanka počela je praktično da se bavi veterinom još tokom studija. Radila je najpre u Zrenjaninu, potom u Novom Sadu, a onda je došla u Žabalj, gde danas živi sa porodicom. Radeći u različitim sredinama, susretala se sa mnogim vlasnicima ljubimaca i potvrdila nam je da svest o važnosti brige prema životinjama ništa nije na manjem nivou kod Žabaljčana nego kod Novosađana ili Zrenjaninaca.

Najpre bih poručila sugrađanima da se posavetuju koja životinja, odnosno koji pas odgovara njihovom načinu života. Na primer, ako žele psa u kući, onda ne treba da se odluče za bigla, koji je lovački pas, odnosno pas za dvorište, ili ukoliko žele u kući psa sa dugom dlakom, a nisu spremni na mesečno šišanje. Imati ljubimca ne znači samo imati ga, nego mu pružiti i odgovaraćuju negu. Sećam se profesora sa fakulteta, koji je rekao da dobar veterinar ima malo pacijenata. Zato je naš akcenat na prevenciji, kako ne bi dolazilo do bolesti, kaže Tamara, dodajući da psi o kojima brine od prve vakcine, uglavnom dolaze na kontrole, jer vlasnici na pravi način vode računa o njihovom zdravlju.

Prošle godine, ova žabaljska ambulanta udomila je desetak pasa, koje su sami pronašli na ulici ili koji su udareni autom, pa ih je neko od sugrađana doneo kod Tamare. Za takve pse traže vlasnike koji će ih čuvati i voleti, a prošle godine uspeli su u desetak slučajeva.

U okviru ambulante, osim lečenja i zdravstvenih kontrola, u ponudi je i usluga kupanja i šišanja, kao i stacionar, koji je izuzetno važan, jer tokom boravka u njemu, odnosno bolničkog lečenja, Tamara konstantno prati zdravstveno stanje svojih pacijenata, pa tako može da uoči simptome na koje možda vlasnici ne obraćaju pažnju. Neretko pacijenti iz stacionara završe kod svoje doktorke u kući, pričaju Žabaljčani.

Tamara je toliko požrtvovana i posvećena, javila se u svako doba, kad god sam je zvao za svog nemačkog ovčara Nera i ši-cua Đoleta. Toliko se trudi i brine o životinjama, da mi se čini da ne pravi razliku između važnosti ljudskog života i života kućnog ljubimca. Uvek smo joj beskonačno verovali i nikad nismo pogrešili, priča Žabaljčanin Stanislav Jeličić, koji dodaje da je Tamara spasila život sinu njegovog Đoleta, malom Medi.

Dečica iz osnovne škole u Žablju pronašla su tokom zime na ulici mladog goluba, sa slomljenim krilom i povređenom nogom, što je posledica gađanja vatrenim oružjem. Nisu se dvoumili šta će s njim.

Doneli su ga kod Tamare i obilazili redovno, svakog dana, po povratku iz škole. Pahuljica je izlečena, ponovo je poletela, a kad su deca upitala veterinarku koliko košta lečenje, odgovorila im je da je humanost postala najskuplja, ali ne u materijalnom smislu. Tamara je, povodom ove priče, rekla samo da ovakva deca daju dobar primer svima nama i da treba da učimo od njih, ali moramo da primetimo da još bolji primer daju ljudi poput nje, koji na prvo mesto stavljaju humanost, a ne materijalnu korist.

Meda je bio u kritičnom stanju, kaže, praktično jedva živ, sa minimalnim šansama da preživi...

I kad bi se većina veterinara odlučila za eutanaziju, Tamara nije htela da odustane. Meda je boravio kod nje, spavao u njenom krevetu, i eno ga danas u dvorištu pored, živ, zdrav i vrlo živahan..., veli Stanislav.

Od početka ovog meseca, ova ambulanta bogatija je za još jednu mladu doktorku. Dr vet. med. Milijana Mačužić, koja je Tamarin veliki prijatelj, profesionalac i ljubitelj životinja, odlučila je da to prijateljstvo iznedri i saradnju, u korist ljubimaca i njihovih vlasnika, kako bi zajedno bili još jači u svakoj borbi.

Uživamo pomažući drugima i to nam nikad nije teško, ma koliko da je naporan dan ili naporna noć. Odličan smo tim, a ljubav prema životinjama je naš pokretač. Često i plačemo, ali da vlasnici ne vide, mada sam sigurna da osete koliko su nam njihovi mali prijatelji važni i koliko dajemo sve od sebe, samo da budu dobro, kaže mlada dr Mačužić.

Marija Rašić