Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Uz podsticaje i pašnjak uzgojili 500 angusa

05.10.2020. 09:41 20:36
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

SRPSKI KRSTUR: Sertifikat „Farma dobre poljoprivredne prakse“ Proizvodne grupe odgajivača tovnih rasa goveda Udruženja „Agroprofit“ iz Novog Sada uručen je reprodukcionom centru goveda mesnate rase angus u vlasništvu Mladena Jančića i njegove ćerke Tijane Bratić iz Srpskog Krstura u opštini Novi Kneževac.

Smotru farmi i sagledavanje kvaliteta sprovodi posebna komisija, a ovo je prvi sertifikat dodeljen za farmu dobre prakse, koja je stasala na porodičnom imanju, uz pašnjak na severu Banata.

Odluku je obrazložio predsednik komisije  Vlada Grubač, a vlasnicima je sertifikat uručio predsednik Udruženja „Agroprofit“ Čedomir Keco. Mladenu Jančiću je povodom deset godina uspešnog rada reprodukcionog centra angusa pripalo i posebno priznanje, koje je uručio Tibor Berze. Svečanosti povodom deset godina rada prisustvovali su pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević i predstavnici drugih reprodukcionih centara tovnih rasa goveda.

- Naša farma je osnovana 2010. godine kada smo uvezli prva grla goveda rase angus, kasnije smo imali još tri nabavke, a sve smo uvezli sa različitih lokaliteta vodeći računa o izboru kvalitetnih priplodnih grla. Danas naša farma broji oko 500 grla rase angus. Uspešnost naše farme u dobroj meri je potpomogla i država raznim subvencijama koje smo koristili i puno znače za proizvodnju koju sada imamo. U budućnosti bi trebali da ovu praksu sa podsticanjem stočarstva nastave i pruže nam podršku još u većoj meri - smatra Mladen Jančić.

Farma, prema rečima Jančića, koristi za ishranu goveda isključivo hranu koju proizvodi na sopstvenim njivama, ne koristi nikakve koncentrate, aditive i premikse. U ishranu je uključeno seno, silaže i lucerka, pa Jančić naglašava da je cilj da proizvode visokokvalitetne priplodne junice i bikove.

Predsednik Udruženja „Agroprofit“ Čedomir Keco konstatuje da je posle proglašenja reprodukcionog centra šarole u Utrinama ovog leta i pre deset godina hereforda u Ečki, obeležava se i deset godina centra angusa u Srpskom Krsturu u vlasništvu porodice Jančić, koja je dala izuzetan značaj ulasku ove rase goveda u Srbiju.

- U odnosu na aktuelna kretanja u tovnom govedarstvu ne smemo da stanemo, a evidentno je da treba krajnje da profesionalizujemo uzgoj i prodaju tovnih rasa goveda, da bismo bili konkurentni u svetu - ukazuje Keco.


Specijaliteti od starenog mesa

Ćerka Mladena Jančića, Tijana i zet Petar Bratić u poslednje vreme su angažovani na proširivanju delatnosti proizvodnjom svežeg i starenog mesa za restorane. Očekuju da objekat za preradu uskoro dobije potrebne dozvole i krene sa radom.

- Proces proizvodnje starenog mesa tradicionalan je i u svetu poznat kao „draj ejying”, odnosno „suvo zrenje”. U saradnji sa prijateljima koji se time bave i njihovim fantastičnim komorama uspeli smo da postignemo fantastične rezultate u ovladavanju procesom starenja mesa u kontrolisanim uslovima temperature, himalajske soli, UV zraka i vazduha, po potrebama restorana– ističe Petar Bratić.- Okruženi smo stotinama hektara pašnjaka tako da se možemo pohvaliti da je meso izuzetnog kvaliteta i stoprocentno prirodno – dodaje Bratić.


Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević ističe da je država do sada mnogo uradila na unapređenju celokupnog stočarstva u Srbiji, koje je prethodnih decenija bilo u opadanju.

- Pandemija korone je napravila mnogo problema poljoprivredi u celom svetu, a na svu sreću u Srbiji nismo toliko osetili te probleme jer se dobro radilo u prethodnom periodu, imali dosta robnih rezervi i ni u čemu nismo oskudevali. Na probleme sa plasmanom goveđeg i jagnjećeg mesa država je reagovala uredbama, koje su dosta pomogle. Bitna je uredba od  5. septembra koja je na snazi do novembra za otkup tovnih junadi, gde smo omogućili gazdinstvima koja prodaju tovnu junad država nadoknadi štetu u ceni i mislim da su se proizvođači uklopili. Obilazio sam proizvođače i mislim da kada se sve sabere cena od 2,10 do 2,15 evra po kilogramu je zadovoljavajuća. Ministarstvo se spustilo među proizvođače, tu su i njihova udruženja kao spona i zajedničkim predlozima i dogovorima dolazimo do kvalitetnih uredbi, pravilnika i subvencija - kaže Aleksandar Bogićević.

Tekst i foto: Milorad Mitrović

Piše:
Pošaljite komentar