Uspon i pad Zrenjaninske fabrike koja je proizvodila istoriju umetnosti
Jedan od događaja organizovanih u zrenjaninskim ustanovama kulture, koji je u godini na izmaku izazvao veliku pažnju domaće javnosti, jeste izložba pod nazivom „Fabrike nameštaja u Zrenjaninu: Između industrije i primenjene umetnosti“, upriličena sredinom novembra u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin.
Autor Dejan Vorgić, inače istoričar umetnosti i kustos Zbirke primenjene umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin, izložbu je priredio u godini u kojoj se navršilo 160 godina od osnivanja fabrike nameštaja Antona Bencea i 75 godina od nacionalizacije preduzeća i preregistracije u vidu Industrije nameštaja „Žarko Zrenjanin“.
Ova fabrika je u toku svog postojanja, dugog 142 godine, ostavila neizbrisiv trag u brojnim sferama života, ne samo ovog grada, već i mnogo šire. Ona pripada najužem krugu industrijskih preduzeća čiji je doprinos razvoju primenjene umetnosti na ovim prostorima bio od nemerljivog značaja. U muzeju navode da je, imajući u vidu aktuelni jubilej i prethodne inicijative, obaveza ove ustanove bila da predstavi istorijat rada fabrike, kao i predmete koji svedoče o njenoj burnoj prošlosti i umetničkoj senzibilnosti koja je uvek pratila stilske epohe i savremenost u oblikovanju nameštaja. Izložbenu postavku činili su primerci nameštaja proizvedeni u vremenskom rasponu od poslednjih decenija 19. pa sve do kraja 20. veka, u stilskim karakteristikama od istoricizma, preko secesije, art dekoa, funkcionalizma, pa sve do postmoderne. Prateći materijal činili su nacrti za nameštaj, knjige i table mustri, fotografije, računi, zahvalnica i drugo.
- Industrija nameštaja u Zrenjaninu prešla je dug put od male tapetarske radionice Antona Bencea do automatizovane proizvodnje sa više od 800 zaposlenih radnika. Njen uspon nije bio pravolinijski pa je stoga često morala da se menja i prilagođava potrebama tržišta i društveno-istorijskim okolnostima. Tako je bilo sve do poslednjih decenija 20. veka, kada nije uspela da preskoči još jednu stepenicu i izbegne sudbinu jedne države u nestajanju – navodi autor izložbe i pratećeg kataloga Dejan Vorgić, uz napomenu da o nekadašnjem značaju ove industrije danas svedoče patenti, nagrade, izbledele fotografije ali, pre svega, prvoklasan nameštaj koji je i dalje u upotrebi u brojnim domovima i javnim institucijama.
U pomenutom katalogu, kroz nekoliko poglavlja, predstavljan je uspon i pad čuvene zrenjaninske Industrije nameštaja „Žarko Zrenjanin“, koja je nastala nakon Drugog svetskog rata spajanjem tri nacionalizovana preduzeća: fabrike nameštaja „Anton Bence i sin“, fabrike Pavla A. Melegija i parne pilane „Trgovačkog D.D“.
- Sedište novoosnovane fabrike bilo je u Gimnazijskoj ulici broj 8. Preduzeće je u potpunosti nasledilo kapacitete predratnih fabrika, s tim što su radna snaga i mašine Melegijeve fabrike ubrzo preseljeni na lokaciju fabrike Bence. Jedan deo predratnog rukovodećeg kadra ostao je na svojim pozicijama, kao i članovi porodice Bence, ali su u prvi mah njihove funkcije bile degradirane. Njihovo iskustvo, poznavanje procesa proizvodnje i jezika bilo je izuzetno dragoceno za dalji kontinuitet u razvoju fabrike – piše Vorgić u katalogu koji je pratio ovu nesvakidašnju izložbu.
Nakon obnove pogona i registrovanja kompanije 1947. godine pod novim imenom, kao i ustrojavanja fabrike na novim socijalističkim principima, usledio je rast proizvodnje koja je ubrzo premašila onu predratnu. Godine 1961. izbio je požar u jednom od pogona koji je vidno poremetio, ali ne i sasvim prekinuo proizvodnju nameštaja. Usledio je oporavak fabrike, a u godinama koje su dolazile Industrija nameštaja „Žarko Zrenjanin“ plasirala je proizvode širom bivše SFRJ. Otvaraju se i velika istočnoevropska tržišta, kao što je Sovjetski Savez, gde odlazi dobar deo proizvodnje, a u nešto manjem obimu izvozilo se i u Ameriku, Austriju, Čehoslovačku, Poljsku, Mađarsku...
- Nova faza modernizacije usledila je već 1973. godine, kada je obnavljana oprema i uspostavljana nova, gotovo automatska linija, što je u to vreme bila retkost na području Jugoslavije. Nove mašine i oprema nabavljene su iz Italije i Zapadne Nemačke. Ova faza je završena 1975. izgradnjom pogona od 6.000 kvadratnih metara, a naredne godine fabrika je u funkciji imala dve linije za sklapanje nameštaja – piše Dejan Vorgić u katalogu.
U fabričkom pogonu za lakiranje je 1981. izbio požar, usled neispravnosti rashladnog sistema. Šteta je procenjena na četiri miliona dinara, a ovaj događaj bio je svojevrsna najava nadolazeće krize. Industrija nameštaja u Zrenjaninu sredinom osamdesetih godina 20. veka prolazi kroz veliku krizu, koja se odražava na rentabilnost proizvodnje. U to vreme fabrika je imala 795 radnika.
- Od novembra 1987. pa sve do aprila 1988. godine trajao je stečaj. Pokušaj restruktuiranja fabrike nije dao veće rezultate, a fabriku napušta veći broj kvalifikovanih, a nezadovoljnih radnika. Potom je usledila velika ekonomska kriza, raspad SFRJ i gubitak stranog i dobrog dela domaćeg tržišta. Iako je kvalitet proizvoda i dalje bio na relativno visokom nivou, fabrika je polako gubila korak sa evropskim trendovima – ističe Vorgić.
Tokom devedesetih godina broj radnika i proizvodnja bili su u konstantnom padu, a usledio je dobro poznati scenario koji nisu izbegli ni mnogi drugi zrenjaninski giganti, a koji su nestali sa privredne scene.
Tokom krize koja je pogodila Industriju nameštaja „Žarko Zrenjanin“ nekoliko stotina preostalih radnika polagalo je nade u demokratske promene i privatizaciju. Posle 2000. godine prestala je isplata plata radnicima, a fabrika je otišla u stečaj. Krajem 2001. godine, od preostalih 250 radnika, njih 180 tužilo je fabriku zbog neisplaćenih dohodaka.
Juna 2003. godine, na javnoj licitaciji, fabriku za proizvodnju i promet nameštaja „Žarko Zrenjanin“ kupuje „Kolpa holding“ iz Slovenije. Na ovaj način prestala je 142 godine duga tradicija umetničkog oblikovanja nameštaja u fabrici, što je svojevrsni rekord branše na ovim prostorima.
Željko Balaban