U Ostojićevu solidni uslovi za život, ali stanovnika sve manje

Predsednik Saveta MZ Ostojićevo Josip Češljar predočava da je pre tri-četiri decenije bilo skoro tri puta više stanovnika, pa je jasno kolike su demografske promene i devastacija, zbog bele kuge i migracije. Boljitak u poljoprivredi i mogućnost zapošljavanja, značili bi bolje dane za selo, uvereni su u Ostojićevu.

Meštani se slažu da su ovde uslovi za život solidni. Ostojićevo ima sve što treba jednom selu: školu, zdravstvenu stanicu, dečiji vrtić, tri crkve (pravoslavnu, rimokatoličku i evangelističku), poštu, prodavnice za snabdevanje. Živko Zec (72) konstatuje da je nekada život u Ostojićevu bio mnogo bolji, jer je dosta ljudi bilo zaposleno, najviše u obližnjoj Čoki, ali sada nema radnih mesta, pa je najviše zbog toga puno mladih otišlo, a da nisu došle izbeglice, još više kuća bi bilo prazno.

- Pre je u selu bilo šest kafana, sada imamo samo jednu, koja je otvorena samo uveče. Opština gradi puteve i drugu infrastrukturu, puno se ulaže, ali kada se prođe kroz selo, uočljivo je da ima bar stotinu kuća koje su prazne. Da se zaustavi propadanje jedini spas je otvaranje novih radnih mesta. Ima desetak mlađih ljudi koji su se posvetili poljoprivredi i oni se još nekako drže, jer se ozbiljno bave tim poslom. Mi smo nejaka opština, pa mislim da Pokrajina i Republika moraju više konkretne podrške da pruže da se zaustavi propast sela - smatra Zec.

Penzioner Janko Vignjević (82), u Ostojićevu živi od 1946. godine, ne očekuje da će biti bolje za penzionere:

- Bio sam radnik u Industriji mesa „Čoka“, a kada je stala fabrika stalo je sve. Nas penzionera ima puno, ali su penzije skromne. Zemlju i seljake smo zapostavili, a od zemlje se ovde oduvek živelo - kaže Vignjević.

Predsednik „Mađarskog kulturnog kruga“ Mikloš Reperger napominje da se oseća da se ipak u selu nešto malo popravlja život, ali da nažalost pojedini meštani još uvek odlaze u potrazi za boljim životom.

- Svi koji su ostali trude se da nešto urade i to je izuzetno dobro, što se vidi u radu društvenih organizacija. Imamo čak pet kulturnih društava, tako da ima dešavanja. Lepo je da svi dobro sarađujemo i slažemo se, bez obzira na nacionalnost, svi se ispomažemo prilikom organizacije manifestacija po kojima Ostojićevo postaje prepoznatljivo. Najviše je problematično što privreda ne radi kako treba, ali nadamo se da će se to popraviti. Uglavnom se živi od poljoprivrede i tu kada bi se još malo popravila i bila stabilnija cena poljoprivrednih proizvoda mislim da bi svi bili zadovoljniji - optimista je Reperger.

U Ostojićevu se u poslednje vreme najviše pažnje posvećuje unapređenju komunalne infrastrukture. Asfaltirana je Ulica Vuka Karayića, uređeni su atarski putevi prema Batki i Ritu, zamenjen je krov na zgradi Mesne zajednice, a Opština Čoka je finansirala projekat za izgradnju kanalizacije, da se konkuriše za sredstva kod Pokrajine ili Republike. U planu je i obnova krova Omladinskog doma, nakon prve faze koja je završena pre tri godine na uređenju enterijera.

Od aprila 2016. godine selo nema prihode od samodoprinosa, tako da jedino preostaje finansiranje iz buyeta čokanske opštine. Godišnje se za delatnost MZ Ostojićevo iz buyeta opštine izdvoji oko 1,8 miliona dinara, od čega dobar deo ide na platu sekretara i režijske troškove, a najveća stavka je uređenje smetlišta oko koga je izvršeno pošumljavanje i podizanje vetrozaštitnog pojasa. U planu je, kaže Češljar, podizanje vetrozaštite na još nekoliko lokacija. Radilo se i na kultivaciji pašnjaka za potrebe stočara, gde su uređeni bunari. 

- U idućoj godini u planu je završetak asfaltiranja Ulice maršala Tita koja nam je glavna i najduža ulica u selu. Time bi preko 90 posto puteva u seoskim ulicama bilo asfaltirano čime u čokanskoj opštini ne može neko mesto da se pohvali. Dok je bilo samodoprinosa, godišnje je MZ ostvarivala do 3,6 miliona dinara, pa su dotirali udruženja građana, od kulturno umentničkih društava do sportskih i drugih klubova. Od kada samodoprinos nije izglasan vidi se koliko ta sredstva nedostaju, a sada i ako bi se samodoprinos izglasao ne znam na koliko sredstava bi mogli računati, jer je u selu znatno manje ljudi. Nismo odustali od ideje da se samodoprinos ponovo uvede, ali u ovoj situaciji mislim da nije vreme - objašnjava Češljar.

Mesnu zajednicu kao instituciju niko ne prepoznaje na konkursima koje raspisuju pokrajinski i republički organi, nego se u dogovoru sa opštinom sa pojedinim projektima konkuriše za sredstva, za njihovu realizaciju.

- Planova ima puno, a najveća želja je da se izgradi kanalizacija, za šta smo spremni, imajući u vidu da je opština finansirala projektno tehničku dokumentaciju. Ne planiramo da odlazimo, pa se nadamo da će se ta investicija realizovati, što je potreba meštana - optimista je Josip Češljar.

U Ostojićevu je najviše Srba i Mađara, a karakteristično je da su ovde u značajnijem broju zastupljeni Poljaci. Lane je formiran i Nacionalni savet poljske nacionalne manjine sa sedištem u Ostojićevu, pa svi veruju da će doprineti afirmaciji i opstanku ove nacionalne zajednice, a na tome rade i dva kulturno umetnička društva.

U društvenom angažmanu meštana ulogu imaju čak tri udruženja poljoprivrednika, od prošle godine je obnovljen rad Dobrovoljnog vatrogasnog društva, tu je i lovačko društvo, te udruženje penzionera i aktiv žena. U selu je aktivno KUD „Dr Tihomir Ostojić“ na negovanju srpske kulture, tu su i dva pevačka društva, rade udruženja „Piroš tulipan“ i „Mađarski kulturni krug“ koja se bave negovanjem mađarske tradicije.  Opstaju fudbalski i stonoteniski klub „Sloga“, ali se ugasio ženski rukometni klub za čiji rad nije bilo uslova.

Tekst i foto: Milorad Mitrović