U Ostojićevu Dani gusaka priređeni treći put

Sunčano vreme prijalo je učesnicima i posetiocima, a pored toga što je na takmičenju u čerupanju gusaka letelo perje, širio se miris gurmanluka sa štandova pedesetak ekipa iz vojvođanskih mesta.

Na svečanom otvaranju manifestacije učesnike su pozdravili glavni organizator Mikloš Reperger i predsednica čokanske opštine Stana Đember.

- Lepo je videti ovoliki broj učesnika na „Danima gusaka“, a ovakve manifestacije za nas znače pre svega očuvanje tradicija Banata. Ostojićevo je mesto u kome je najveće jato gusaka u našoj opštini, pa se negovanju tradicija guščarstva pridaje sve veći značaj, jer ima potencijala da se guščarstvo razvija. Bitno je i da se ljudi u ovakvim prilikama druže, a ovakve manifestacije uživaju podršku lokalne samouprave - naglašava predsednica čokanske opštine Stana Đember.  

Svi učesnici i brojni posetioci su uživali u pripremanju i degustriranju jela od guščijeg mesa i celodnevnom zabavnom programu. Za pripremu specijaliteta žrtvovano je 50 gusaka iz jata Mikloša Repergera, koji je u ulozi domaćina i glavnog organizatora. 

U čerupanju gusaka takmičili su se zajedno muškarci i žene, a najveštiji je bio Zoltan Boroš, kome je pripao pobednički pehar. Drugo mesto osvojio je Đerđ Kasaš, a treće Gabor Horvat.

Član ocenjivačkog žirija, majstor kulinarstva član Udruženja amaterskih kuvara Vojvodine Nikola Beko iz Bačke Topole prvi put je bio na manfiestaciji u Ostojićevu, i prijatno je iznenađen da su učesnici iz brojnih kulinarskih ekipa veoma maštoviti pa od guščijeg mesa spravljaju razne specijalitete. Ocenjivanje je, kaže, teško kad je preveliki broj učesnika, a na „Danima gusaka“ taj broj je po meri domaćina i može se realno dati sud o tome ko spravlja najukusnija jela.

Za ukupnog pobednika u spravljaju jela od guščijeg mesa proglašen je Rihard Požar iz Čoke, a drugo mesto pripalo je Branku Matarugi iz Sente, čija je ekipa ponela priznanje za najlepši štand i drugo mesto za tortu u obliku guske, sa ukusom vanile i šumskog voća, koju je napravila njegova ćerka Danijela Popadić iz Mokrina.

- Od guščijih specijaliteta spremam paprikaš i punjene guščije vratove. Kožura od guščijeg vrata napunjena je guščijom yigericom, mešanom sa guščijom paštetom i obogaćena kuvanim jajima. Posebno se sprema i pečeno meso guske u medu sa posebnim dodacima, koje ne otkrivam - kaže Mataruga.

Deneš Kenjereš iz Martonoša, kome su asistirali članovi porodice i drugar Ištvan Feješ, takođe je spremao široku paletu jela, praktično sve što je moguće. U kotliću se krčkao perkelt od guščijih vratova, pravio je i punjenu kožu guščijeg vrata, sarmu od guščijeg mesa, pečene batake uz dodatak dunje i drugog voća, bataci su se još pekli sa dodatkom meda, ruzmarina i senfa, a zamirisali su i guščiji čvarci.

- Guščije meso može na stotinu načina da se sprema, samo na ovakvim manifestaicjama baš nema vremena da se sve pokaže, nego samo četiri-pet specijaliteta. Čini mi se da jedino još mi u Martonošu držimo svake sezone po 12 gusaka i sve završe u kotliću, kao pečenje i raznim gurmanlucima. Nekada su guske držali u svakom domaćinstvu, a sada nema pašnjaka, pa su i guske skoro iščezle - konstatuje Kenjereš.

Mikloš Reperger iz Ostojićeva drži jato od 600 gusaka, što je dobra baza da se organizuje manifestacija posvećena guskama, očekujući da se možda postigne da u selu ponovo bude puno belih jata.

- Sada prođeš kroz selo i ne možeš videti gusku, a nekada su se masovno napasale na sokacima i okolnim pašnjacima. Guske su interesantne i nekada su kao živina bile zastupljene gotovo u svakom domaćinstvu. Može lepo da se gaji i sa malo truda može da donese solidan prihod od perja i mesa - smatra Reperger.

Perjar Čaba Guljaš iz Gornjeg Brega, koji ove sezone ima jato od 8.000 gusaka, bavi se otkupom i preradom perja, takođe i izvozom, kaže da su mogućnosti za unapređenje guščarstva velike, ali da najveći problem predstavlja sirovinska baza, zbog smanjenog uzgoja gusaka.

- Zahteva za perjem iz Srbije ima u Japanu, gde sada izvozimo oko tonu i po godišnje, a moglo bi nekoliko puta više. Mladi se nerado odlučuju da uđu u uzgoj gusaka, ali polazim od toga da ako sam ja kao ekonomist naučio da čupam perje, onda to može svako ko ima volju da se bavi tim poslom - kaže Guljaš.

Među učesnicima iz vojvođanskih mesta bila je i ekipa Ranka Milinovića iz Čuruga, koji kaže da je i u ovom mestu gusaka mnogo manje nego ranije, kada su se sokaci beleli od jata koja se uveče vraćaju kući sa ispaše.

- Spremamo paprikaš i supu, a guščije meso ukusno je i ispod sača, tako da će biti za gozbu naše vesele družine. Recepti su čista improvizacija, treba samo dobrog materijala i malo strpljenja, a najvažnije je da se lepo družimo i veselimo - ističe Milinović.

Tekst i foto: M. Mitrović