TITELJANIN SAVA POPOVIĆ RADI U ŠKOLAMA KOJE JE POHAĐAO Sticanje znanja kao životni put

Ovaj Titeljanin danas radi kao nastavnik u Srednjoj tehničkoj školi „Mileva Marić” i Osnovnoj školi „Svetozar Miletić” koje je kao učenik pohađao, te na obe škole gleda kao svoj dom.

- Srednju školu sam završio 2012. godine kao član prve generacije turističkih tehničara i tada sam znao da ću se sigurno vratiti u svoju školu. Upisao sam studije turizmologije na Prirodno-matematičkom fakultetu, potom i master studije, a još kao učenik sam zamišljao sebe u ulozi nastavnika. Odlučujući uticaj na ostvarenje te želje imali su isključivo moji nastavnici, koji su mi danas kolege i koji su mi pomogli da savladam put od učenika do nastavnika škole, koji nije bio jednostavan – priča profesor Popović. 

U svojoj osnovnoj školi predaje geografiju, a u srednjoj grupu turističkih predmeta i kaže da je dosta drugačije biti sa druge strane katedre, te da metode vođenja i tehnike vođenja nastave u današnjim uslovima nisu nimalo lake.

- Imam običaj da kažem da su obe škole moja druga kuća, jer sam iz njih potekao, razvio se kao ličnost i beskrajno sam zahvalan što sam se vratio u njih, ali u drugačijoj ulozi. U njima sam otkrio svoje talente u slikarstvu i fotografiji, zavoleo umetnost, naučio strane jezike, razvio različita interesovanja koja danas imam i smatram da sam povratkom u njih u nastavničkoj ulozi uspešno ostvario svoj cilj – kaže Popović.

-  Kao srednjoškolac, dosta toga nisam znao o profesorskom poslu, što je i normalno, a tek kada sam stao za katedru shvatio sam koliko je on složen, dinamičan, a pre svega odgovoran. 

Osećao se, kaže, pomalo nelagodno, kada je počeo da radi, jer su mu ođednom profesori postali kolege, ali je vremenom ta nelagodnost iščezla.

 - Nekadašnje profesore, a sada kolege veoma uvažavam i poštujem i trudim se da razvijam saradnju sa njima, jer su oni i dalje moji mentori koji prate, koriguju i savetuju moj rad. Trude se da me neprekidno edukuju i prenose veštine kao što su to činili i ranije – kaže Popović.     

Gledajući školu iz perspektive učenika i profesora, Sava lakše pronalazi način da gradivo približi svojim đacima i istovremeno ima mogućnost da vidi funkcionisanje obrazovnog sistema, sa svim dobrim stvarima i manama, koje danas ima.

- Na prvo mesto u svom radu stavljam činjenicu da pođednako mogu da razumem učenike u osnovnoj i srednjoj školi, bez obzira na njihov uzrast. Čujem njihove potrebe i probleme i na adekvatan način gradivo približim svakom učeniku. Ono što je najvažnije u mom radu jeste da ih podstaknem da razvijaju i primenjuju svoja znanja i veštine, ali moram da kažem da škola kao mesto obrazovanja, kakvu smo nekad znali, gubi svoje obrise. Nastavnici su suočeni sa učenicima koji su odrastali sa razvojem digitalne tehnologije, njihov fond reči, način izražavanja i mišljenja je znatno izmenjen. Zato je važno istrajati, ispravljati pogrešno, težiti da budemo bolji i razvijati ljubav prema znanju – ističe Popović. 

Pojava interneta bila je odlučujuća za sve što se dešava oko nas, naročito u školstvu. Gledajući sa aspekta učenika, pre samo desetak godina, đaci su morali da odu do biblioteke i tamo potraže izvore podataka. Danas jedan deo učenika tehnologiju koristi na ispravan način, ali kod drugih te „prečice” prave probleme u školovanju, zaključuje mladi profesor.

Popović ličnim primerom svojim učenicima pokazuje da je sticanje znanja životni put, pa tako planira da u narednom periodu nastavi svoj obrazovni proces završetkom doktorskih studija geonauke, te tako ispuni još jedan od svojih ciljeva.

S. Knežević

Foto: privatna arhiva