TEMA “DNEVNIKA”: U Srbiji lane prijavljen 121 slučaj trafikinga

Od tog broja, formalno je identifikovano 39 žrtava. Za 33 je utvrđeno da se ne radi o žrtvama, 40 postupaka identifikacije je u toku, a devet je prekinuto.

Od ukupnog broja formalno identifikovanih žrtava, 64 procenata čine maloletne žrtve, odnosno njih 25, a 36 odsto su punoletne, njih 14.

Prema polu, najzastupljenije su osobe žene – 82 odsto, odnosno 32 pripadnice lepšeg pola, dok su osobe muškog pola zastupljene u 18 odsto slučajeva, tačnije sedam muškaraca.

Među žrtvama ženskog pola 59 procenata čine devojčice, a 41 žene. Najveći broj identifikovanih su žrtve seksualne eksploatacije, njih 28, što iznosi 59 odsto.

Među identifikovanim žrtvama trgovine ljudima zastupljeno je 35 državljana Srbije, 19 devojčica, četiri dečaka i 12 žena, a potom jedna punoletna osoba ženskog pola iz Hrvatske, muškarac iz Pakistana, dečaci iz Malija i Avganistana.

Trgovina ljudima je jedna od najvećih i najprofitabilnijih globalnih kriminalnih aktivnosti, zajedno s trgovinom narkoticima, oružjem i pranjem novca.

Reč je o globalnom fenomenu koji pogađa sve zemlje u političkoj i ekonomskoj tranziciji, nerazvijene i države u razvoju, u ratu i postkonfliktne, koje se pojavljuju kao zemlje porekla i tranzita.

Kada se govori o zabludama u vezi s trgovinom ljudima, jedna od najvećih je da se to događa nekom drugom: žrtve trgovine ljudima dolaze iz svih slojeva društva, nacionalnosti, obrazovanja i egzistencije.

Poznato je da trgovci ljudima zloupotrebljavaju želju žrtve da živi bolje, a najčešći načini vrbovanja su lažne poslovne i druge ponude od osoba koje žrtva poznaje ili u koje ima poverenje, lažno zabavljanje (kada se muškarac pretvara da je u ljubavnoj vezi s devojkom i u nekom trenutku, kada stekne njeno poverenje, poziva je da pođe s njim u drugu zemlju/grad gde će okušati sreću i započeti novi, srećniji život). Tu su i obmanjujući oglasi za posao u različitim medijima (novine, internet, socijalne mreže), prodaja od porodice (nekad zbog siromaštva, nekad zbog nekih drugih problema, ali nekada i zbog toga što roditelji veruju da će njihovo dete imati bolji život na nekom drugom mestu, ne sanjajući da će ono postati rob) i otmica, koja je moguć, ali ne previše čest način regrutovanja za trgovinu ljudima.

Svako treba negde u podsvesti da bude svestan rizika da i sam može postati žrtva, ali i da može da je prepozna i prijavi slučaj trgovine ljudima. U dosadašnjoj praksi se pokazalo da je deo slučajeva kriminalnih dela eksploatacije ipak otkriven prijavama i dojavama građana.

Za sprečavanje trgovine ljudima klasičan lek ne postoji jer je to vrlo kompleksna kriminalna radnja, a jedan od načina prevencije je edukacija.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova – Uprave kriminalističke policije postigli su željene rezultate tokom prve etape tvining-projekta „Podrška u jačanju kapaciteta u borbi protiv trgovine ljudima”. Projekat traje 24 meseca, a sprovodi se od septembra 2018. godine u saradnji s partnerima iz Austrije i Slovenije.

Opasnost s društvenih mreža

Danas se odvija moderan način trgovine ljudima, putem socijalnih mreža. Naime, sajber-prostor donosi veliku mogućnost prikrivanja identiteta i formiranja lažnih profila, uz minimalnu mogućnost dokazivosti i pronalaženja izvršioca tog krivičnog dela.

Mladi momci i devojke su sada u dobi kada se društveni mediji koriste kao dominantan način trgovine ljudima. Zbog toga je veoma bitno stalno ponavljati i širiti svest o tome da trgovina ljudima nije samo kada neko pređe granicu naše zemlje i kada bude prodat u svrhu prostitucije, seksualne eksploatacije ili radne ekspoloaticije. Trgovina ljudima je i prinudni rad i prosjačenje, primoravanje na razna krivična dela, dilovanje i slično.

Do kraja 2019. realizovano je 39 aktivnosti, među kojima je i osam multidisciplinarnih radionica kojima su prisustvovale relevantne institucije i partneri u borbi protiv trgovine ljudima. Nakon radionica, doneti su zaključci i preporuke koje se odnose na prevenciju i zaštitu žrtava trgovine ljudima, kao i na implementaciju Protokola o saradnji u borbi protiv trgovine ljudima Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Republičkog javnog tužilaštva.

Realizovane su i dve obuke za graničnu policiju po Fronteks modelu, kao i dve studijske posete Austriji i Sloveniji, koje su, po mišljenju učesnika, značajno pomogle da se unapredi rad na suzbijanju trgovine ljudima, a posebno međunarodna saradnja. Predstavljen je i sistem ranog upozoravanja u Evropolu u oblasti borbe protiv trgovine ljudima.

D. Nikolić