ТЕМА “ДНЕВНИКА”: У Србији лане пријављен 121 случај трафикинга

Од тог броја, формално је идентификовано 39 жртава. За 33 је утврђено да се не ради о жртвама, 40 поступака идентификације је у току, а девет је прекинуто.

Од укупног броја формално идентификованих жртава, 64 процената чине малолетне жртве, односно њих 25, а 36 одсто су пунолетне, њих 14.

Према полу, најзаступљеније су особе жене – 82 одсто, односно 32 припаднице лепшег пола, док су особе мушког пола заступљене у 18 одсто случајева, тачније седам мушкараца.

Међу жртвама женског пола 59 процената чине девојчице, а 41 жене. Највећи број идентификованих су жртве сексуалне експлоатације, њих 28, што износи 59 одсто.

Међу идентификованим жртвама трговине људима заступљено је 35 држављана Србије, 19 девојчица, четири дечака и 12 жена, а потом једна пунолетна особа женског пола из Хрватске, мушкарац из Пакистана, дечаци из Малија и Авганистана.

Трговина људима је једна од највећих и најпрофитабилнијих глобалних криминалних активности, заједно с трговином наркотицима, оружјем и прањем новца.

Реч је о глобалном феномену који погађа све земље у политичкој и економској транзицији, неразвијене и државе у развоју, у рату и постконфликтне, које се појављују као земље порекла и транзита.

Када се говори о заблудама у вези с трговином људима, једна од највећих је да се то догађа неком другом: жртве трговине људима долазе из свих слојева друштва, националности, образовања и егзистенције.

Познато је да трговци људима злоупотребљавају жељу жртве да живи боље, а најчешћи начини врбовања су лажне пословне и друге понуде од особа које жртва познаје или у које има поверење, лажно забављање (када се мушкарац претвара да је у љубавној вези с девојком и у неком тренутку, када стекне њено поверење, позива је да пође с њим у другу земљу/град где ће окушати срећу и започети нови, срећнији живот). Ту су и обмањујући огласи за посао у различитим медијима (новине, интернет, социјалне мреже), продаја од породице (некад због сиромаштва, некад због неких других проблема, али некада и због тога што родитељи верују да ће њихово дете имати бољи живот на неком другом месту, не сањајући да ће оно постати роб) и отмица, која је могућ, али не превише чест начин регрутовања за трговину људима.

Свако треба негде у подсвести да буде свестан ризика да и сам може постати жртва, али и да може да је препозна и пријави случај трговине људима. У досадашњој пракси се показало да је део случајева криминалних дела експлоатације ипак откривен пријавама и дојавама грађана.

За спречавање трговине људима класичан лек не постоји јер је то врло комплексна криминална радња, а један од начина превенције је едукација.

Припадници Министарства унутрашњих послова – Управе криминалистичке полиције постигли су жељене резултате током прве етапе твининг-пројекта „Подршка у јачању капацитета у борби против трговине људима”. Пројекат траје 24 месеца, а спроводи се од септембра 2018. године у сарадњи с партнерима из Аустрије и Словеније.

Опасност с друштвених мрежа

Данас се одвија модеран начин трговине људима, путем социјалних мрежа. Наиме, сајбер-простор доноси велику могућност прикривања идентитета и формирања лажних профила, уз минималну могућност доказивости и проналажења извршиоца тог кривичног дела.

Млади момци и девојке су сада у доби када се друштвени медији користе као доминантан начин трговине људима. Због тога је веома битно стално понављати и ширити свест о томе да трговина људима није само када неко пређе границу наше земље и када буде продат у сврху проституције, сексуалне експлоатације или радне експолоатиције. Трговина људима је и принудни рад и просјачење, приморавање на разна кривична дела, диловање и слично.

До краја 2019. реализовано је 39 активности, међу којима је и осам мултидисциплинарних радионица којима су присуствовале релевантне институције и партнери у борби против трговине људима. Након радионица, донети су закључци и препоруке које се односе на превенцију и заштиту жртава трговине људима, као и на имплементацију Протокола о сарадњи у борби против трговине људима Министарства унутрашњих послова, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Републичког јавног тужилаштва.

Реализоване су и две обуке за граничну полицију по Фронтекс моделу, као и две студијске посете Аустрији и Словенији, које су, по мишљењу учесника, значајно помогле да се унапреди рад на сузбијању трговине људима, а посебно међународна сарадња. Представљен је и систем раног упозоравања у Европолу у области борбе против трговине људима.

Д. Николић