Tamaš Salma: Srednjevekovnim pancirima teško odrediti cenu

Tamaš je po struci mašinbravar, a uz posao počeo je da se bavi streličarstvom i jedan je od osnivača kanjiškog udruženja, što je pokrenulo njegovo interesovanje ne samo za lukove i strele, koji su bili ubojito oružje za lov i boj, nego i za pancire. 

- Sada se već po čitav dan zanimam proučavanjem i izradom - kaže Tamaš Salma. - Radim po poruybini onih koji se bave negovanjem srednjevokovnih tradicija, ali pretežno pravim eksponate za prikazivanje na raznim izložbama na kojima učestvujem.

Nema tu neke velike trgovine onim što napravi, nego Tamaš svoje pancire razmenjuje za srednjevekovne oružja čijom se izradom drugi bave, pa tako ima solidnu kolekciju oružja iz period od 3. do 15. veka sa našeg područja i ovog dela Evrope.

- Zapravo, ovo što pravim ne može se unovčiti, ili jako teško. To je moj veliki hobi i pored aktivnosti u Udruženju streličara u Kanjiži, član sam i Udruženja “Jožnog Turana” u Mađarskoj, u kome se pripadnici srodnih naroda iz Evrope i Srednje Azije druže i razmenjuju iskustva iz ovog istorijskog razdoblja - saznajemo od Salme.

Ono što strpljivim radom napravi Tamaš prikazuje svuda gde ga pozovu, pa je tako lane bio u Bugacu u Mađarskoj, gde se održava veliki susret ljudi koji se bave viteškim srednjevekovnim veštinama i tradicijama. Učestvovao je i na izložbi u Senti, a sarađuje sa Narodnim muzejom iz Zrenjanina, gde se uključio u rekonstrukciju jedne srednjevekovne iskopine iz doba Avara. 

U Narodnom muzeju u Zrenjaninu se nalaze iskopine iz avarske grobnice kod Aradca, gde je pronađen kompletan skelet, a ideja arheologa Aleksandra Šalamona je da se napravi verodostojna rekonstrukcija kako je izgledao avarski ratnik, pa je predloženo da se u rekonstrukciju sa izradom opreme uključi Tamaš Salma. Sve je već dogovoreno sa rukovodstvom muzeja, pa je za Tamaša ovo prilika da se potvrdi svojim umećem i ponosan je na priliku koja mu je ukazana iz Zrenjanina. To će mu, kako veli, biti najveće priznanje za dosadašnji trud i zanimanje za srednjevekovne pancire. Tema doktorata jednog od stručnjaka muzeja u Segedinu u Mađarskoj su avarske gepide, pa će se zahvaljujući i uspostavljenoj saradnji doći i do autentične izrade avarskog vojnika za zrenjaninski muzej.   

- Panciri koje pravim pretežno su od kože i od metala. Može se reći da je izrada dosta težak posao, sve je ručni rad, jer se materijal kojim se radi mora pripremiti, da bi bili verodostoji onim što je nađeno na arheološkim lokalitetima. Jer, to su pretežno rekonstrukcije onoga što se nađe na iskopinama. Delovi od kojih se sklapaju panciri treba da su iste dimenzije, rupice na istim mestima, treba voditi računa kako se svi delovi sastavljaju da bi bili verodostojni, kao nekada - napominje majstor iz Kanjiže.

Da bi se sastavio jedan pancir potrebno je oko dva i po meseca rada. Treba imati strpljenja i umešnosti da se od više hiljada komadića kože sastavi oklop, veštim rukama, uz pomoć kudeljnog kanapa. Tamaš priča da njegove kolege iz Turana obilaze muzeje, pa mu šalju skice i druge materijale, na osnovu kojih uspeva da napravi razne pancire.

- Bilo je već slučajeva da sam prodao pancire prilikom njihovog prikazivanja na izložbama i manifestacijama, ali ono što pravim pretežno ide za razmenu. Treba mnogo vremena da se jedan pancir napravi pa je jako teško reći konkretnu cenu. Materijal za izradu kupujem u Mađarskoj, novac se ulaže u kupovinu kože i druge materijal, a koliko vrede izgubljeni sati, dani i meseci dok se jedan oklop završi, teško je proceniti - kaže Salma.

Istorijski dan Kanjiže

Melinda Pjevac iz Udruženja “Građanska zajednica” , koja pomaže Tamašu Salmi u izradi srednjevekovnih oklopa, najavljuje da će se 25. maja u Kanjiži na Vašarištu realizovati fantastična Tamašova ideja da se priredi “Istorijski dan Kanjiže”.

- Oblzirom da Kanjiža ima bogatu istoriju, ali smatramo da joj nije posvećeno dovoljno pažnje, pa smo na tu manifestaciju pozvali više učesnika, borce koji će prikazivati autentične viteške borbe i veštine iz davnih vremena. Između ostalog očekujemo članove Udruženja “Beli orlovi” iz Beograda koji prikazuju borbe uživo, pa verujemo da će sve to Kanjižanima i posetiocima biti veoma interesantno, a biće na toj manifestaciju još mnogo toga zanimljivog da se vidi - najavljuje Melinda Pjevac.

Kanjiški majstor objašnjava da se za izradu srednjevekovnih pancira koriste prirodni materijali, pretežno goveđa koža, ali naglašava da ukoliko bi se htelo da panciri u potpunosti budu istorijski verodostojni, koža bi morala biti obrađena samo sa krečom i solju, kako se to u prošlosti radilo. Tako štavljena koža, objašnjava Tamaš, toliko je tvrda i neprobojna da se može porediti sa metalom.

Milorad Mitrović

Foto: M. Mitrović