Тамаш Салма: Средњевековним панцирима тешко одредити цену

Тамаш је по струци машинбравар, а уз посао почео је да се бави стреличарством и један је од оснивача кањишког удружења, што је покренуло његово интересовање не само за лукове и стреле, који су били убојито оружје за лов и бој, него и за панцире. 

- Сада се већ по читав дан занимам проучавањем и израдом - каже Тамаш Салма. - Радим по poruybini оних који се баве неговањем средњевоковних традиција, али претежно правим експонате за приказивање на разним изложбама на којима учествујем.

Нема ту неке велике трговине оним што направи, него Тамаш своје панцире размењује за средњевековне оружја чијом се израдом други баве, па тако има солидну колекцију оружја из период од 3. до 15. века са нашег подручја и овог дела Европе.

- Заправо, ово што правим не може се уновчити, или јако тешко. То је мој велики хоби и поред активности у Удружењу стреличара у Кањижи, члан сам и Удружења “Јожног Турана” у Мађарској, у коме се припадници сродних народа из Европе и Средње Азије друже и размењују искуства из овог историјског раздобља - сазнајемо од Салме.

Оно што стрпљивим радом направи Тамаш приказује свуда где га позову, па је тако лане био у Бугацу у Мађарској, где се одржава велики сусрет људи који се баве витешким средњевековним вештинама и традицијама. Учествовао је и на изложби у Сенти, а сарађује са Народним музејом из Зрењанина, где се укључио у реконструкцију једне средњевековне ископине из доба Авара. 

У Народном музеју у Зрењанину се налазе ископине из аварске гробнице код Арадца, где је пронађен комплетан скелет, а идеја археолога Александра Шаламона је да се направи веродостојна реконструкција како је изгледао аварски ратник, па је предложено да се у реконструкцију са израдом опреме укључи Тамаш Салма. Све је већ договорено са руководством музеја, па је за Тамаша ово прилика да се потврди својим умећем и поносан је на прилику која му је указана из Зрењанина. То ће му, како вели, бити највеће признање за досадашњи труд и занимање за средњевековне панцире. Тема доктората једног од стручњака музеја у Сегедину у Мађарској су аварске гепиде, па ће се захваљујући и успостављеној сарадњи доћи и до аутентичне израде аварског војника за зрењанински музеј.   

- Панцири које правим претежно су од коже и од метала. Може се рећи да је израда доста тежак посао, све је ручни рад, јер се материјал којим се ради мора припремити, да би били веродостоји оним што је нађено на археолошким локалитетима. Јер, то су претежно реконструкције онога што се нађе на ископинама. Делови од којих се склапају панцири треба да су исте димензије, рупице на истим местима, треба водити рачуна како се сви делови састављају да би били веродостојни, као некада - напомиње мајстор из Кањиже.

Да би се саставио један панцир потребно је око два и по месеца рада. Треба имати стрпљења и умешности да се од више хиљада комадића коже састави оклоп, вештим рукама, уз помоћ кудељног канапа. Тамаш прича да његове колеге из Турана обилазе музеје, па му шаљу скице и друге материјале, на основу којих успева да направи разне панцире.

- Било је већ случајева да сам продао панцире приликом њиховог приказивања на изложбама и манифестацијама, али оно што правим претежно иде за размену. Треба много времена да се један панцир направи па је јако тешко рећи конкретну цену. Материјал за израду купујем у Мађарској, новац се улаже у куповину коже и друге материјал, а колико вреде изгубљени сати, дани и месеци док се један оклоп заврши, тешко је проценити - каже Салма.

Историјски дан Кањиже

Мелинда Пјевац из Удружења “Грађанска заједница” , која помаже Тамашу Салми у изради средњевековних оклопа, најављује да ће се 25. маја у Кањижи на Вашаришту реализовати фантастична Тамашова идеја да се приреди “Историјски дан Кањиже”.

- Облзиром да Кањижа има богату историју, али сматрамо да јој није посвећено довољно пажње, па смо на ту манифестацију позвали више учесника, борце који ће приказивати аутентичне витешке борбе и вештине из давних времена. Између осталог очекујемо чланове Удружења “Бели орлови” из Београда који приказују борбе уживо, па верујемо да ће све то Кањижанима и посетиоцима бити веома интересантно, а биће на тој манифестацију још много тога занимљивог да се види - најављује Мелинда Пјевац.

Кањишки мајстор објашњава да се за израду средњевековних панцира користе природни материјали, претежно говеђа кожа, али наглашава да уколико би се хтело да панцири у потпуности буду историјски веродостојни, кожа би морала бити обрађена само са кречом и сољу, како се то у прошлости радило. Тако штављена кожа, објашњава Тамаш, толико је тврда и непробојна да се може поредити са металом.

Милорад Митровић

Фото: М. Митровић