Stradivarijevsko umeće Jana Nemčeka iz Kovačice

Tri godine pre nego što se rodio u familiji je kupljena prva violina, kojom je ubrzo začeto i graditeljstvo ovih instrumenata, a Jan Nemček je druga generacija Stradivarijevskog umeća koji se pravljenjem violina bavi četiri decenije, uspešno ga je nasledio njegov sin, a zainteresovana je i unuka.    

Graditelj violina Jan Nemček koji je lane napunio sedam decenija života, priča da je njegov deda, prvu violinu u porodici kupio najmlađem od četiri sina - Đuri.

Pošto Đura još nije bio stasao za okopavanje kukuruza, riljanje i druge poslove u paorluku, išao je sa tatom da mu pomaže u trgovanju na pijaci. I kad su prodali čvarke, jaja, piliće i ostalu robu na Bajlonijevoj pijaci u Beogradu, u radnji na Terazijama video je crvenu violinu, jedinu u izlogu. Danima je plakao da mu kupi violinu!

- Ni deda, niti iko u porodici nije bio muzički obrazovan, ali pošto je deda bio jako dobar i plemenit čovek, pristao je da udovolji Đuri, prodao je dva lanca zemlje i jedva skupio novac da mu kupi tu violinu! Violina je kupljena 13.decembra 1945. godine, a Đura je već do našeg Božića naučio da svira neke pesme, a kada su to čula njegova braća Jan, Adam i Pavel, svi su hteli instrumente. Pošto nije bilo para, latili su se alata i ubrzo napravili kontrabas, pa je ubrzo nastao kvartet Nemčekovih. 

Janov stric Đura Nemček kome je kupljena prva violina, postao je prvi graditelj violina u familiji, ali je njegov naslednik u tom umeću Jan graditeljstvo violina započeo samouko pre četiri decenije. Međutim, usavršio je ovaj umetnički zanat do te mere da je u slovačkom gradu Zvolenu utemeljio školu za izradu violina, gde je izveo četiri generacije. Nastavio ju je voditi njegov sin Jan Nemček mlađi, za koga kažu da je nadmašio oca, ali i Jan stariji još je predan pozivu koji je odabrao. Sin se vratio u Kovačicu, tako da je sada “prva violina” u graditeljskoj porodici Nemček, dok Jan stariji, više prima turiste koji dolaze iz zemlje i inostranstva.

Jan mlađi je treća generacija graditelja violina u familiji, a i unuka Martina kojoj je sada 15 godina se zainteresovala tako da je spremna i četvrta generacija…

- Bitno je da sin Jan tradiciju nastavlja prvenstveno iz ljubavi, a ne iz interesa, nego da oni u čije ruke dođe instrument budu zadovoljni, jer kada dobijemo pohvale, onda je to najveća satisfakcija za uloženi trud - kaže Nemček.

Majstori iz Kovačice violine poklanjaju mladim talentima. Prvi poklon je bio sada već poznatom violinisti Iliji Marinkoviću kada je sa osam i po godina položio uspešno prijemni ispit na prestižnoj akademiji u Beču, ali kao vanserijski talenat nije mogao da nastavi na violini na kojoj je njegov deda svirao po kafanama. Nemček svake godine nagrađuje pobednike na “Carevčevim danima” u Velikom Gradištu, od sedmog festivala, a ove godine će se prestižno takmičenje violinista u čast poznatog violiniste Vlastimira Pavlovića Carevca održati 25.put.

Majstori, vrhunski muzičari na violini vole da imaju instrument različit od drugih, nešto po čemu će biti prepoznatljiv, posebno od ptičijeg javora, koji je najređi u šumama u svetu, ima ga malo gde, najviše u Bosni i Lici, gde ga je za svoje instrumente odabirao Jan. Kao i svi graditelji instrumenata, i Jan voli sam da u šumama pronađe i odabere stabla “koja pevaju”, koje će se poseći i od njih praviti violine. On se svakom stablu pokloni i izvini za oduzeti život, uz obećanje da će im dati novi.

Donja tabla, stranice i vrat violine su od javorovog drveta, da li od običnog rebrastog ili ptičijeg nije bitno. Pisanog pravila nema, ali graditelji dobro znaju, kako da skladno naprave instrument. Jan veli da bi donja tabla mogla da se pravi od svakog tvrdog drveta, međutim, veli da su javor stari graditelji violina koristili jer ima lepu teksturu, šaru koja violiniste ne ostavlja ravnodušnim. A gornja ploča izrađuje se isključivo od smrče. Ona je s muzičkog stanovišta najbitnija, jer vibracijama proizvodi zvuk.

- Kod smrče što su godovi gušći i što ih je više, to je bolje. Smrča koju koristim za pravljenje violina ima 360 godova, bila je u prečniku metar, treba i vremena da se izbroje prstenovi, svaki znači po jednu godinu starosti. Odabirao sam je u Lici, nešto sam nabavio i iz Slovenije. Smrča mora biti planinska, sa nadmorske visine od preko hiljadu metara, treba je znati pažljivo odabrati, da rezonira, pa će u rukama majstora svaka violina dati pravi zvuk. Za izradu violine, ne može se tek tako drvo poručiti iz kataloga, jer bez obzira na garancije porekla, nije sigurno da će od tako nabavljenog materijala može napraviti kvalitetan instrument - priča Nemček.   

Objašnjava, da što je drvo starije, to je za izradu bolje, jer treba da sazri, što ga čini lakšim, pa su i zbog toga stari instrumenti lagani. Kovačički Stradivari dodaje, da se od starog drveta mogu raditi tanje i gušće table, koje bolje rezoniraju i postižu kvalitetniji, topliji zvuk.

Kovačiki Stradivari i ume da napravi i druge gudačke instrumente, jer je svojevremno od poznatog subotičkog graditelja tamburica Bele Kudlika preuzeo kompletnu radionicu. Pod stare dane, kada je već uvideo da nema naslednika Kudlik ga je nagovorio da izrađuje i tambure, mada Nemček priznaje da mu je izrada violina veći izazov.

- Za izradu jedne violine potrebno je 200 sati efektivnog rada, pa posle dolazi finiš posla - lakiranje, doterivanje čivija i namontiranje žica. Da se dobije konačna forma, da bi se na novom instrumentu moglo svirati potrebno je još godinu dana doterivanja. Završni sloj na violini je lak, koji se spolja nanosi u čak 12 slojeva, a iznutra se drvo premazuje propolisom - objašnjava Nemček.

Nemček radi popravke starih violina, ali samo ako se proceni da imaju neku vrednost i da se trud isplati... Popravljao je do sada Nemček i violine stare više vekova nastale i u radionicama čuvenih italijanskih graditelja, pa i Stradivarija i njegovih učenika, a jedna je bila stara čak pola milenijuma.       

Milorad  Mitrović