ŠLING JE VIŠE OD VEZA Otkriva dušu Bunjevaca

Ova veština, koja spaja umetnost i tradiciju, više je od običnog ručnog rada; ona je nit koja povezuje prošlost i sadašnjost, prenoseći priču o identitetu i upornosti bunjevačkog naroda. Danas šlinguju i drugi narodi na severu Srbije, ali on je ipak ostao prepoznatljiv kao “bunjevačko pismo”.

Šling, poznat i kao beli vez, svoje korene vuče iz drevnih civilizacija Bliskog istoka, ali je svoj jedinstveni izraz pronašao među Bunjevcima. Ova tehnika veza, koja se izvodi belim koncem na belom platnu, postala je prepoznatljiv element bunjevačke nošnje i domaćinstva, ukrašavajući sve od podsuknji do oltarnika.

Marija Bošnjak, Maca iz Male Bosne, sela pored Subotice, jedna je od čuvarica ove dragocene tradicije.

"Šling je više od veza,to je način da ispričamo našu priču bez reči. Ja sam učila od moje majke da šlingujem, ali sam učila i mađarski šling koji je pun vez i šaren. Učila sam na salašu i majka nam je pokazivala. Uglavno su nam davali da pravimo rupice za uzgljance , odnosno jastučnice za dugmad koja su se prišivala jer se ručno radilo. Što se mađarskog veza tiče isti je samo je knac drugačiji i u pitanju je pun vez. Ja danas šlingujem samo za svoje potrebe, recimo jastuke, izvezem za svadbu nećaku ili nećaki", kaže Maca.

Njena posvećenost očuvanju ove veštine nije samo lična strast, već misija da se sačuva deo kolektivnog identiteta Bunjevaca.

Istorija šlinga u Bačkoj svedoči o kulturnoj razmeni i adaptaciji. Nemački termin "šling" usvojen je za ovu tehniku, ilustrujući kako su Bunjevci, iako čuvajući svoju tradiciju, bili otvoreni za uticaje evropske mode. Ova sinteza stvorila je jedinstveni stil koji je postao simbol bunjevačke kreativnosti i prilagodljivosti.

Proces izrade šlinga je složen i zahteva strpljenje. Od trukovanja (precrtavanja mustri na platno) do konačnog peglanja, svaki korak je ritual koji povezuje vezilje sa njihovim precima. Nekada obavezan deo obrazovanja mladih devojaka, danas šling predstavlja most između generacija, sa bakama koje prenose svoje znanje unukama, čuvajući tako živu nit tradicije.

Iako savremeni život ostavlja manje vremena za ručne radove, entuzijasti poput Mace  osiguravaju da šling ne padne u zaborav.

Šling nije samo ukras; on je simbol otpornosti i očuvanje kulture. Kroz godine modernizacije i društvenih promena, ova veština je opstala, prilagođavajući se novim materijalima i dizajnima, ali uvek zadržavajući svoju suštinu. Danas, beli vez nije samo deo tradicije, već i moderan izraz umetnosti koji nalazi svoje mesto u savremenim domovima i modnim kolekcijama.

Šling je više od veza - to je način očuvanja identiteta, prenošenja priča i povezivanja zajednice. U svakom ubodu igle i svakoj pažljivo izvezenom liniji, krije se priča o narodu koji je, poput niti belog konca, čvrst, fleksibilan i neprekidan.

Dok se Vojvodinom šire polja suncokreta i kukuruza, u domovima i kulturnim centrima i dalje živi umetnost šlinga. Ova veština, prenošena s kolena na koleno, nije samo vez na platnu - ona je vez koji spaja prošlost, sadašnjost i budućnost, čuvajući duh jednog naroda u svakoj beloj niti.

Tekst i foto: S.I.

Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina press, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.