Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ШЛИНГ ЈЕ ВИШЕ ОД ВЕЗА Открива душу Буњеваца

20.08.2024. 12:14 12:19
Пише:
Фото: Dnevnik.rs

Дубоко у равницама Војводине, међу њивама златног жита и плодне земље, крије се један од најлепших израза буњевачке културе - шлинг или бели вез.

Ова вештина, која спаја уметност и традицију, више је од обичног ручног рада; она је нит која повезује прошлост и садашњост, преносећи причу о идентитету и упорности буњевачког народа. Данас шлингују и други народи на северу Србије, али он је ипак остао препознатљив као “буњевачко писмо”.

Шлинг, познат и као бели вез, своје корене вуче из древних цивилизација Блиског истока, али је свој јединствени израз пронашао међу Буњевцима. Ова техника веза, која се изводи белим концем на белом платну, постала је препознатљив елемент буњевачке ношње и домаћинства, украшавајући све од подсукњи до олтарника.

Марија Бошњак, Маца из Мале Босне, села поред Суботице, једна је од чуварица ове драгоцене традиције.

"Шлинг је више од веза,то је начин да испричамо нашу причу без речи. Ја сам учила од моје мајке да шлингујем, али сам учила и мађарски шлинг који је пун вез и шарен. Учила сам на салашу и мајка нам је показивала. Углавно су нам давали да правимо рупице за узгљанце , односно јастучнице за дугмад која су се пришивала јер се ручно радило. Што се мађарског веза тиче исти је само је кнац другачији и у питању је пун вез. Ја данас шлингујем само за своје потребе, рецимо јастуке, извезем за свадбу нећаку или нећаки", каже Маца.

Њена посвећеност очувању ове вештине није само лична страст, већ мисија да се сачува део колективног идентитета Буњеваца.

Историја шлинга у Бачкој сведочи о културној размени и адаптацији. Немачки термин "шлинг" усвојен је за ову технику, илуструјући како су Буњевци, иако чувајући своју традицију, били отворени за утицаје европске моде. Ова синтеза створила је јединствени стил који је постао симбол буњевачке креативности и прилагодљивости.

Процес израде шлинга је сложен и захтева стрпљење. Од труковања (прецртавања мустри на платно) до коначног пеглања, сваки корак је ритуал који повезује везиље са њиховим прецима. Некада обавезан део образовања младих девојака, данас шлинг представља мост између генерација, са бакама које преносе своје знање унукама, чувајући тако живу нит традиције.

Иако савремени живот оставља мање времена за ручне радове, ентузијасти попут Маце  осигуравају да шлинг не падне у заборав.

Шлинг није само украс; он је симбол отпорности и очување културе. Кроз године модернизације и друштвених промена, ова вештина је опстала, прилагођавајући се новим материјалима и дизајнима, али увек задржавајући своју суштину. Данас, бели вез није само део традиције, већ и модеран израз уметности који налази своје место у савременим домовима и модним колекцијама.

Шлинг је више од веза - то је начин очувања идентитета, преношења прича и повезивања заједнице. У сваком убоду игле и свакој пажљиво извезеном линији, крије се прича о народу који је, попут нити белог конца, чврст, флексибилан и непрекидан.

Док се Војводином шире поља сунцокрета и кукуруза, у домовима и културним центрима и даље живи уметност шлинга. Ова вештина, преношена с колена на колено, није само вез на платну - она је вез који спаја прошлост, садашњост и будућност, чувајући дух једног народа у свакој белој нити.

Текст и фото: С.И.

Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина prеss, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Пише:
Пошаљите коментар