Sa­rad­nja ško­le u Ta­ra­šu i zre­nja­nin­skog mu­ze­ja

Uči­te­lji i na­stav­ni­ci su la­ne za­tra­ži­li struč­nu po­moć kon­zer­va­tor­ske slu­žbe Mu­ze­ja ra­di oču­va­nja i re­sta­u­ra­ci­je skulp­tu­ra i cr­te­ža ko­ji su do­spe­li u ško­lu na­kon pro­da­je ku­će aka­dem­ske va­jar­ke Lju­bi­ce Ta­pa­vič­ki u Ta­ra­šu.

Skulp­tu­re i cr­te­ži iz ku­će pre­ne­se­ni su u ško­lu ko­ja je do­šla na ide­ju da na­pra­vi spo­men-so­bu, dok je za­hva­lju­ju­ći struč­no­sti Kon­zer­va­tor­sko - re­sta­u­ra­tor­ske slu­žbe zre­nja­nin­skog Mu­ze­ja spa­se­no od pro­pa­da­nja oko 10 skulp­tu­ra, bi­sta i por­tre­ta. Na­ro­či­to se is­ti­če gip­sa­ni pred­lo­žak za skulp­tu­ru „Pre­lja“ ko­ja se na­la­zi na pla­tou iz­me­đu ka­te­dra­le i bi­bli­o­te­ke u Zre­nja­ni­nu.

To­kom ma­ja odr­ža­ne su ra­di­o­ni­ce kon­zer­va­ci­je ko­je su re­a­li­zo­va­li kon­zer­va­to­ri Na­rod­nog mu­ze­ja Zre­nja­nin u ško­li u Ta­ra­šu. Uče­ni­ci su tom pri­li­kom bi­li uklju­če­ni u pro­ces kon­zer­va­ci­je pred­me­ta. Uče­sni­ci ra­di­o­ni­ca po­ka­za­li su ve­li­ku za­in­te­re­so­va­nost za kon­zer­va­tor­ski rad či­me je i po­stig­nut cilj, a to je po­di­za­nje sve­sti kod de­ce o oču­va­nju umet­nič­ke ba­šti­ne za bu­du­ća po­ko­lje­nja.

For­mi­ra­nje spo­men - so­be po­sve­će­ne Lju­bi­ci Ta­pa­vič­ki u ško­li u Ta­ra­šu je­dan je od ko­ra­ka ka oču­va­nju za­vi­čaj­ne kul­tur­ne ba­šti­ne. No­ve ge­ne­ra­ci­je ko­je sta­sa­va­ju u ovoj ško­li ima­le bi kon­ti­nu­i­ra­nu edu­ka­ci­ju o zna­ča­ju ču­va­nja i pre­zen­to­va­nja umet­nič­kih de­la.

Ina­če, ova obra­zov­na usta­no­va, ko­ja pred­sta­vlja iz­dvo­je­no ode­lje­nje ele­mir­ske ško­le, ne­gu­je se­ća­nje na va­jar­ku Lju­bi­cu Ta­pa­vič­ki or­ga­ni­zu­ju­ći su­sre­te uče­ni­ka i umet­ni­ka ko­ji vo­de po­re­klo iz Ta­ra­ša ili ži­ve u se­lu.

Lju­bi­ca Ta­pa­vič­ki (1925-2006) pri­pa­da ge­ne­ra­ci­ji na­ših po­sle­rat­nih va­ja­ra. Ro­đe­na je u Ta­ra­šu, po­ha­đa­la je gim­na­zi­ju u Zre­nja­ni­nu, a za­vr­ši­la Aka­de­mi­ju li­kov­nih umet­no­sti u Be­o­gra­du u kla­si pro­fe­so­ra Sre­te­na Sto­ja­no­vi­ća i Ili­je Ko­la­ro­vi­ća. Na is­toj aka­de­mi­ji je okon­ča­la i post­di­plom­ske stu­di­je. Vi­še od dve de­ce­ni­je ra­di­la je kao li­kov­ni pe­da­gog. Iako je ži­ve­la u Be­o­gra­du osta­la je čvr­sto ve­za­na za za­vi­čaj. U Ta­ra­šu je ima­la svoj dru­gi dom i tu je pro­vo­di­la naj­lep­še da­ne. Ve­za­nost za rod­ni kraj je po­seb­no is­ka­za­la 1982. go­di­ne ka­da je Zre­nja­ni­nu po­klo­ni­la dva­de­set svo­jih ra­do­va. Po­klon se ču­va u zre­nja­nin­skom Na­rod­nom mu­ze­ju i de­lom je iz­lo­žen na stal­noj po­stav­ci. Iz­ra­di­la je i niz spo­men-bi­sta u Be­o­gra­du, Zre­nja­ni­nu, Sme­de­rev­skoj Pa­lan­ci, Ta­ra­šu, Me­len­ci­ma, Ele­mi­ru...

Tekst i foto: Ž. Ba­la­ban